Ko zna neki dobar recept neka ga podeli sa nema

Go down

Ko zna neki dobar recept neka ga podeli sa nema Empty Ko zna neki dobar recept neka ga podeli sa nema

Порука by mikica68 on 26/6/2007, 9:20 am

Evo ja cu prvi:

Ko zna neki dobar recept neka ga podeli sa nema 897_9778


Juneća čorba



Čorba koju je prikladna za slave ili neke druge svečanosti.

Sastojci za više od 10 porcija
bela i crvena mrkva
crni luk
junetina
jaja
griz
peršun
po ukusu celer i paradajz sok

Priprema
Izrendati belu i crvenu mrkvu, iseckati crni luk, junetinu iseckati na kockice i sve zajedno dinstati dok meso ne omekne. Zatim naliti vodu i kuvati, pri kraju kuvanja umutiti 2-3 jajeta (zavisno od količine čorbe) sa grizom (da bude tečno) i staviti i čorbu. Prokuvati.
Dodati seckani peršun. (Po ukusu u čorbu možete staviti i celer i paradajz sok)

_________________
Boze, daj mi smirenosti da prihvatim stvari koje ne mogu da promenim, hrabrosti da promenim one koje mogu, i mudrosti da razlikujem jedne od drugih. (Marko Aurelije)
mikica68
mikica68
Мајстор сајта
Мајстор сајта

Број порука : 375
Age : 50
Локација : Backa palanka
Points : 2
Registration date : 18.02.2007

Погледај профил корисника http://celarevo.forumsc.net

Назад на врх Go down

Ko zna neki dobar recept neka ga podeli sa nema Empty Re: Ko zna neki dobar recept neka ga podeli sa nema

Порука by mikica68 on 29/6/2007, 12:58 am

Sta je niko nevoli klopu ili sta

_________________
Boze, daj mi smirenosti da prihvatim stvari koje ne mogu da promenim, hrabrosti da promenim one koje mogu, i mudrosti da razlikujem jedne od drugih. (Marko Aurelije)
mikica68
mikica68
Мајстор сајта
Мајстор сајта

Број порука : 375
Age : 50
Локација : Backa palanka
Points : 2
Registration date : 18.02.2007

Погледај профил корисника http://celarevo.forumsc.net

Назад на врх Go down

Ko zna neki dobar recept neka ga podeli sa nema Empty Re: Ko zna neki dobar recept neka ga podeli sa nema

Порука by Doti on 1/7/2007, 12:21 pm

....Ma volemo mi da klopamo.....samo je malko toplo....pa smo se ulenjili od kuvanja.......

...Evo od mene jedan recept za sladoled....



10 jaja
posebno umutiti belance sa 7 velikih kasika secera...
i posebno umutiti zumance sa 7 velikih kasika secera
umutiti 100 gr. slaga
sve to sjediniti i dodati ukuse po zelji ...kakao,..cimet,.. sezonsko
voce,..vanilin secer,....

...Provereno dobro ja svakog leta ovaj sladoled pravim deci,...vole ga jer nije vodnjikav vec,..kremast.... flower

_________________
.....jednom se zivi...

Ko zna neki dobar recept neka ga podeli sa nema Boinc_10
Doti
Doti
AДМИН
AДМИН

Број порука : 400
Age : 45
Локација : Zrenjanin
Points : 27
Registration date : 15.06.2007

Погледај профил корисника http://doti.forumd.biz/portal.htm

Назад на врх Go down

Ko zna neki dobar recept neka ga podeli sa nema Empty Re: Ko zna neki dobar recept neka ga podeli sa nema

Порука by Doti on 2/7/2007, 11:18 am

Ko zna neki dobar recept neka ga podeli sa nema 3-ice-cream

.....Ovako izgleda i moj sladoled..... Very Happy

_________________
.....jednom se zivi...

Ko zna neki dobar recept neka ga podeli sa nema Boinc_10
Doti
Doti
AДМИН
AДМИН

Број порука : 400
Age : 45
Локација : Zrenjanin
Points : 27
Registration date : 15.06.2007

Погледај профил корисника http://doti.forumd.biz/portal.htm

Назад на врх Go down

Ko zna neki dobar recept neka ga podeli sa nema Empty Re: Ko zna neki dobar recept neka ga podeli sa nema

Порука by mikica68 on 3/7/2007, 9:56 am

Au doslo mi da lizem ekran hehehe???
mikica68
mikica68
Мајстор сајта
Мајстор сајта

Број порука : 375
Age : 50
Локација : Backa palanka
Points : 2
Registration date : 18.02.2007

Погледај профил корисника http://celarevo.forumsc.net

Назад на врх Go down

Ko zna neki dobar recept neka ga podeli sa nema Empty Re: Ko zna neki dobar recept neka ga podeli sa nema

Порука by sussi on 11/7/2007, 11:28 pm

Mladi kupus s jagnjetinom

- iseckas jednu manju glavicu mladog kupusa
- -"- crnog luka
- jedno kilo jagnjetine na komade
- 2 paradajza iseckana
- 1 ces belog luka
- 2 lovorova lista
- a moze i malo susenog mesa/ tek onako da zamirise ako je po volji
- zacin /vegeta, biber

Izdinstaj luk i meso pa dodaj kupus i zacin pa sve dinstaj dok ne omeksa pa dodaj i sve ostalo da jos malo kuva i gotovo...

....paz prste!....polizaces sigurno al nemoj i da ih pojes..... lol!

sussi
Челаревчан
Челаревчан

Број порука : 228
Points : 0
Registration date : 17.06.2007

Погледај профил корисника

Назад на врх Go down

Ko zna neki dobar recept neka ga podeli sa nema Empty Re: Ko zna neki dobar recept neka ga podeli sa nema

Порука by mikica68 on 22/8/2007, 12:16 am

Ma drugarice pojeo bi i saku a ne prstice samo da nemoram peri peri aaah

_________________
Boze, daj mi smirenosti da prihvatim stvari koje ne mogu da promenim, hrabrosti da promenim one koje mogu, i mudrosti da razlikujem jedne od drugih. (Marko Aurelije)
mikica68
mikica68
Мајстор сајта
Мајстор сајта

Број порука : 375
Age : 50
Локација : Backa palanka
Points : 2
Registration date : 18.02.2007

Погледај профил корисника http://celarevo.forumsc.net

Назад на врх Go down

Ko zna neki dobar recept neka ga podeli sa nema Empty Re: Ko zna neki dobar recept neka ga podeli sa nema

Порука by webmali on 25/8/2007, 10:38 am

znaci kecelja na dupe hehehehhehehe
webmali
webmali
Мајстор сајта
Мајстор сајта

Број порука : 136
Age : 43
Локација : Bačka Palanka
Points : 0
Registration date : 25.01.2007

Погледај профил корисника http://www.grahovo.net

Назад на врх Go down

Ko zna neki dobar recept neka ga podeli sa nema Empty Re: Ko zna neki dobar recept neka ga podeli sa nema

Порука by Hooligan on 1/10/2007, 2:16 pm

Ovo je brate cool, to je bilo 1912 kad je moja baqta pravila zimnicu u mojoj sobi. Secam se da je to sve smrdelo na kiseli karfiol kao i na sargarepu.
Hooligan
Hooligan

Број порука : 5
Points : 0
Registration date : 01.10.2007

Погледај профил корисника

Назад на врх Go down

Ko zna neki dobar recept neka ga podeli sa nema Empty Re: Ko zna neki dobar recept neka ga podeli sa nema

Порука by ruza on 20/10/2007, 11:35 pm

--------------------------------------------------------------------------------
Brze pogacice


Sastojci.

1 čaša kisele pavlake
1/2 čaše ulja
1 prašak za pecivo
2 čaše brašna
pola kašikice soli
susam

Priprema:

Sve sastojke stavite u činiju I lagano varjačom promešajte I zamesite testo. Oklagijom razvucite testo na debljinu prsta, vadite modlom pogačice, poredjajte u podmazan pleh I pospite susamom. Pecite dok ne porumene I služite toplo.
ruza
ruza
Члан
Члан

Број порука : 82
Points : 0
Registration date : 20.10.2007

Погледај профил корисника

Назад на врх Go down

Ko zna neki dobar recept neka ga podeli sa nema Empty Re: Ko zna neki dobar recept neka ga podeli sa nema

Порука by ruza on 21/10/2007, 1:01 pm

RIMSKA GOZBA


DUŠAN GOJKOV
C.B.

Naučno metodološki pristup savremene kulturne antropologije zasniva se na multidisciplinarnom principu. Danas, sintetička kulturna antropologija koristi lingvistiku, etnologiju, uporedne religije, istoriju (i pomoćne istorijske nauke, svakako – arheologiju, istoriju umetnosti, ikonografiju, paleografiju, epigrafiku, sfragistiku, kalendaristiku...), topografiju, fiziku, hemiju, biologiju, kao i savremena terenska proučavanja. Do tumačenja današnjih postupaka Čovečanstva dolazi se, prevashodno analogijama, i proučavanjem istorije ljudskog roda. O prošlosti i životu ljudi u prošlim vremenima, sve više se razmišlja i u okviru poznatog projekta »istorije privatnog života«, koji je pokrenut u francuskoj antropologiji, a odskora je prihvaćen i u našoj zemlji.
Još oktobra 1989. godine, grupa studenata, asistenata i profesora arheologije i kulturne antropologije sa Beogradskog Univerziteta, Filosofsko – istorijskog fakulteta u Skopju, Filozofskog fakulteta u Zadru, Filozofskog fakulteta u Zagrebu, Filozofskog fakulteta u Ljubljani, kao i Sweet Briar College-a iz Virdžinije u Sjedinjenim Državama organizovala je u Istraživačkoj stanici Petnica alternativni naučno-nastavni skup Anarheologija. Cilj ovog skupa bila je da se prevaziđu barijere institucionalnih rezervata i getoizacije svih vrsta, kako uskostručne, metodološke, tako i generacijske, čak i geografske prirode.
Anarheologija je pokušala da u obrazovanje budućih, kao i dodatno obrazovanje već afirmisanih arheologa i predavača na fakultetima, uz to i u rad na arheološkim istraživanjima uvede tad još metodološki potpuno nov, praktični pristup: osim predavanja, seminarskih predavanja i diskusionih radionica koje su održavane tokom pet dana simpozijuma, paleolitičari su pred Petničkom pećinom radili na pravljenju oruđa od kremena i paljenju vatre, neolitičari su gradili tradicionalnu kuću iz mlađeg kamenog doba od granja, lepa i naboja. Studenti su pravili i keramičke posude sa i bez vitla, i potom ih pekli u jamama ili u posebno zidanoj peći.
Odeljenje za sintetičku antropologiju i klasičku arheologiju, čiji je rukovodilac tada bio potpisnik ovih redova u okviru Anarheologije pripremilo je klasičnu rimsku gozbu. Savremeni naučni radovi i stručna literatura obavezno, pred abstract i zaključke rada uključuju i tekst engleskom terminologijom nazvan A Day In The Life. U tom tekstu se obavezno govori o privatnom, svakodnevnom životu zajednice koja se proučava, kao entitet, pa bila ona savremena zajednica sa kojom se u kontakt i danas može stupiti, ili neka iza koje su ostali samo pisani ili arheološki podaci.
Osim o tome kojim su jezikom narodi koji se proučavaju govorili, o istorijatu njihovih država, političkih sistema, ratova, savremenoj nauci je izuzetno neophodna i informacija o tome kojim bogovima su se ti narodi klanjali, kako su se rađali, ženili i udavali, sahranjivali, u kakvim kućama i s kakvim nameštajem u njima su živeli, kako su se odevali... i, na kraju krajeva, šta su jeli.
Klasička arheologija, ukoliko se tretira na savremen, sintetičko antropološki način, u okvir svojih proučavanja uzima i način ishrane kod naroda antike. Zbog toga (a i zato što o tom periodu imamo najviše pouzdanih informacija) izabrali smo upravo rimski način ishrane, da ga na simpozijumu prikažemo studentima i profesorima.
Recepte smo izabrali i preveli iz Löb-Heinemmannovog izdanja knjige najznačajnijeg rimskog kulinara, ličnog kuvara imperatora Oktavijana Augusta, Apicija (Apicius, De Re Coquinaria). Nismo izabrali preskupe, preterano ekstravagantne* niti previše jednostavne i jeftine recepte: u datom trenutku zanimalo nas je čime se u ranom carskom Rimu hranila srednja klasa, klasa koja je imala civitas – rimsko građansko pravo, pravo glasa i conubiuma, jer to je upravo bila grupacija koja je održavala ovu veliku državu.
Pripreme za rimsku gozbu oduzele su nam dosta vremena, jer su garum – osnovni začin svakog, slatkog, slanog ili kiselog rimskog jela i mulsum – medovina pomešana i ukuvana s vinom, morali da budu pripremljeni minimalno pet do šest meseci ranije, i da zru u tačno određenim uslovima.

***

Garum je neobičan začin koji se priprema na pomalo neugodan način: sveže ulovljena, neočišćena srdela se slaže u veliki, široki keramički sud (ne sme biti metalni ili porculanski, već mora biti od grube, poluobrađene, porozne keramike), i to jedan red srdela, dve – tri šake morske soli, potom, unakrst, ponovo srdele, so... Nakon nekoliko redova ribe i soli, u posudu se sipa hladna voda, ranije prokuvana s maslinovim uljem i kaprima, tek da ogrezne. Čitav vrč se prekriva gazom koja se vezuje konopcem, da bi se unutrašnjost zaštitila od insekata i prašine. Tokom letnje sezone, vrč stoji na sunčanom i provetrenom mestu, najmanje tri, a bolje je četiri meseca. Nakon tog vremena, riba i so se pretvaraju u kašastu masu neugodnog mirisa, koja se dugo kuva na laganoj vatri, proceđuje, kuva ponovo, proceđuje... Od 50kg svežih srdela i 50kg soli na kraju se dobija najviše dve litre guste, žućkasto providne tečnosti - garuma. On se koristi za svaku vrstu jela. Ima slano ljut ukus, i potpuno neodređen, nama danas nepoznat miris koji ne podseća ni na ribu, ni na masline, ni na kapre.
Za nevolju, mogućno je kopiju garuma napraviti i brže, u našim današnjim uslovima: u tom slučaju kilogram srdele kuva se u gustom rastvoru kuhinjske soli (oko 1kg), nekoliko sati, dok se čitava masa ne pretvori u jedinstvenu kašu, koja se procedi.

Mulsum se priprema jednostavnije. To je crno, gusto, malo kiselije vino, koje se ukuvava do polovine sa medovinom, koju smo već gotovu nabavili na otoku Mljetu, i u Lumbardi, seocetu na otoku Korčula. Ukuvan mulsum valja da odstoji na hladnom mestu bar dva meseca. Pije se na sobnoj temperaturi, iz malih vrčeva (oko 1dl), samo kao aperitiv, na početku obroka, uz toplo predjelo. Ima ukus koji najviše podseća na domaći, seljački prošek, ili blaži amontillado šeri.

Hleb, u prvo vreme samo beskvasni, a potom i kvasni, jede se samo uz pred-doručak i guste mesne čorbe, ili tzv. »grčke crne supe«, i koristi se za umakanje – umesto kašike. Beskvasnim hlebom hranila se rimska vojska – svaki legionar sobom je nosio vrećicu brašna i u časovima odmora mesio sopstveni hleb, koji je pekao na usijanom kamenu iz vatre. Osim brašna, vojnici su kao sledovanje dobijali suvo meso, sir, masline, sušeno voće (smokve, sušene jabuke, kajsije), kao i svakodnevnu porciju vina (u bliskoistočnim, pustinjskim i severnim provincijama piva).
Mi smo za rimsku gozbu izabrali beskvasni hleb – koji po obliku, teksturi i načinu spravljanja najviše podseća na danas popularnu meksičku tortillu.

***

Rimljani su jeli u trpezariji – cenarium, triclinium..
Rimski pred-doručak (ientaculum), oko prvog dnevnog sata – što je, po našem merenju vremena, doba između petog i šestog sata izjutra (čim svane)*, bio je najčešće, i kod bogatih, i kod siromašnih, samo komad bezkvasnog ili kvasnog hleba s čašom vina, mlekom (za decu), sirom, medom, urmama. Bogatiji su u doba pred-doručka od prijatelja i klijenata dobijali zvanične pozdrave (salutatio).
Doručak (prandium), ili kako bi mi danas rekli užina, ili marenda, od toplih ili hladnih jela – uglavnom čorbastih – jeo se oko šestog sata. Zimi su se jele hladne, mesne guste supe i čorbe, leti tople, od povrća, sa hlebom. Nakon podnevnog počinka, klasične mediteranske sieste, dolazilo je na red kupanje. Pre njega su ljudi vežbali, loptali se... Za tu svrhu su, ne samo u termama, već i u većim privatnim kućama postojale posebne prostorije (sphaeristeria).
Svoj svečani, glavni dnevni obrok (cena), koji je bio oko devetog dnevnog sata – Rimljani su delili na tri dela: početak gozbe, Gustum – ili ono što bi mi zvali glavno jelo (fercula), koje u sebe uključuje Promulsis, toplo predjelo sa čašicom mulsuma; Mensae primae – ili ono što bi naša tradicija nazvala blanširana variva u hladnim ili toplim sosovima, i, na kraju – Mensae secundae ili Mensae alterae, na poseban način pripremljeno voće sa biberom, uz koje se pije vino, pomešano s vodom u određenoj srazmeri.
Pokatkad se nakon voća počinjalo ispočetka: taj, novi obrok zvao se tertia cena, i takav ručak, koji je mogao da potraje do u kasne večernje sate, zvao se ab ovo ad mala – što bi značilo od početka do kraja.
Jela su se za sto iznosila na pladnjevima (repositoria), već isečena, jer se noževi i viljuške nisu upotrebljavali. Pred svakim novim jelom gostima se pružala voda za pranje ruku.
Vino koje se pije uz obrok, bilo je uvek pomešano s toplom vodom. Nakon ručka, vino se mešalo sa hladnom vodom, pokatkad i mineralnom.
Uz glavni ručak Rimljani su na klupama (lectus, κλίνη) ležali (accumbere, accubare). Najmanje tri takve klupe postojale su u svakoj prostoriji za obedovanje, i bile su poređane oko četvrtastog stola (zbog toga triclinium). Na svakoj klupi bilo je mesta za tri osobe, koje su ležale dijagonalno na levoj strani, i rukom se opirali o jastuk (pulvinus).
Jelo se desnom rukom, koristeći samo palac, kažiprst i srednji prst. Uzimanje hrane čitavom šakom smatralo se nepristojnim, dok se, što je još ozbiljnije, uzimanje hrane levom rukom smatralo znakom apsolutnog nepoštovanja, ili čak i uvrede, namerno načinjene prema domaćinu. Levom rukom zvanično je mogao da jede samo sveštenik – augur.
Klupa za domaćina i članove njegove porodice zvala se lectus imus, a gostima su pripadale klupe pod nazivom lectus medius i lestus summus. Počasno mesto, locus conusularis, bilo je na klupi lectus medius, najbliže domaćinu.
Na kraju republikanskog perioda Rima, u običaj je ušla, umesto tri klupe, samo jedna, polukružna, koja se po obliku grčkog slova C zvala sigma ili stibadium. Tad su i stolovi za ručavanje postali okrugli.
Ako bi nakon ručka započela pijanka (commisatio), gosti bi kockom između sebe izabrali osobu (magister bibendi), koja će određivati u kojoj razmeri će se vino mešati s vodom, i koliko će se vina ukupno popiti.
Za ručkom, posluživali su posebni robovi, triclinarii. Goste je u kuću puštao vratar – ianitor ili ostiarius, a domaćinu najavljivao poseban rob, nomenclator. Uz ručak, nadarena kućna služinčad (familia) je recitovala, pevala, svirala. U "boljim kućama" recitovalo se i pevalo i na grčkom i na latinskom jeziku.
Uz pijanku, Rimljani su više voleli lakrdijaške i plesačke tačke, za koje su posebno unajmljivani tuđi robovi, ili, čak, slobodni ljudi – glumci i igračice.

Za Gustum izabrali smo:
I. Promulsis: Mulsum et iscium – mulsum i palačinke od mozga s jajetom;
II. Assaturam – pečenje od divlje svinje u medu;
III. In aprum assum iura ferventis – topli umak, tamni sos za pečenje od divlje svinje;

Za Mensae primae izabrali smo:
IV. Porros maturos – praziluk u marinadi od vina;
V. Cauliculi – zeleni kupus u marinadi od kiselog vina i kima;

Za Mensae secundae, alterae, izabrali smo:
VI. Patina de persicis – desert od breskvi s biberom;
VII. Gustum de praecoquis – kompot od kajsija s mentom i biberom

U daljem tekstu daćemo recepte za pomenuta jela. Svi sastojci su za petnaest do osamnest osoba.



ISCIUM – MOZAK S JAJIMA

Sastojci:
dva cela svinjska mozga;
5 jaja
1 do 1½ velike kašike garuma
1 čajna kašičica krupno mlevenog bibera
1 čajna kašičica mrvljenog origana
½ čajne kašičice soli
1 čajna kašičica miloduha
maslinovo ulje, po osećaju

Sos:
¼ l prošeka
½ l kiselijeg belog vina
1 do 1½ velike kašike garuma
1 čajna kašičica svežeg, fino mlevenog bibera
1 čajna kašičica svežeg, fino mlevenog origana
½ čajne kašičice svežeg, fino mlevenog miloduha
2 kašike brašna

Priprema:
Obariti mozak u neslanom, bistrom, proceđenom svinjskom bujonu, odstraniti kožicu i samleti očišćeni mozak. Dodati umućena belanca i navedene začine, potom žumanca. Dugo mutiti, da smesa bude vazdušasta. Od nastale smese na maslinovom ulju peći male, što suvlje palačinke, oblika današnje tortilje. Sos pripremiti na hladno – izmešati sve sastojke, i njime prekriti palačinke. Ukrasiti listićima peršuna, celera, i režnjevima malog paradajza, isečenim lepezasto. Jede se prstima.


ASSATURAM – SVINJSKO PEČENJE U MEDU

Sastojci:
6 kg divlje svinjetine za pečenje
gruba morska so

Marinada:
1 l slađeg belog vina
4 velike kašike naribane šargarepe i celera
10 češnjeva zgnječenog belog luka
1 mala kašičica sveže mlevenog krupnog korijandera
1 kg meda

Priprema:
U meso snažno utrljati morsku so, mnogo više nego što je uobičajeno. U keramičkoj ili staklenoj posudi s poklopcem peći ga pola sata na temperaturi od oko 250oC. Tad poklopac odstraniti, i peći dalja dva sata, uz često prelivanje marinadom. Još vrelo pečenje bogato premazati medom. Služi se toplo, čim se med upije. Ukoliko je med lipov, svaku porciju ukrasiti s dva – tri listića lipe. Jede se prstima, umačući komadiće mesa u topli sos za pečenje
ruza
ruza
Члан
Члан

Број порука : 82
Points : 0
Registration date : 20.10.2007

Погледај профил корисника

Назад на врх Go down

Ko zna neki dobar recept neka ga podeli sa nema Empty Ускршњи венац од марципана

Порука by Admin on 27/4/2008, 4:00 am

Ускршњи венац од марципана
Састојци

Тесто
500 грама брашна
1 кесица сувог квасца
250 мл млаког млека
60 грама шећера
50 грама путера
со
2 јајета

Фил и гарнирунг
200 грама сировог марципана
1 јаје
рендана лимунова кора
100 грама ситног цитроната
2 кашике листића бадема
1 кашика крупног шећера
Начин припреме

Замесити тесто, покрити га и оставити на топлом месту да расте око 45 минута.

Издробити марципан. Глатко измешати беланца, марципан, сок и кору од лимуна.

Развити тесто (60 пута 40 цм). Одозго ставити масу од марципана остављајући ивицу слободну. Умутити жуманца и премазати ивице. Посути марципан цитронатом (оставити једну кашику). Тесто уролати по дужини, па га онда пресећи напола. Увити плетеницу од ове две ролне, направити венац и ставити на масним папиром обложен плех. Поклопити га и оставити да стоји 15 минута. Загрејати рерну на 200 степени.

Венац премазати преосталим жуманцетом. Посути одозго кашику цитроната, бадем и крупни шећер. Пећи 30-40 минута. Охладити и сервирати са шареним јајима.
ПРИЈАТНО

_________________
Ko zna neki dobar recept neka ga podeli sa nema Setaju10Ko zna neki dobar recept neka ga podeli sa nema Kokot_10
Admin
Admin
AДМИН
AДМИН

Број порука : 404
Age : 49
Локација : Град Челарево
Points : 187
Registration date : 03.01.2007

Погледај профил корисника http://celarevo.forumsc.net

Назад на врх Go down

Ko zna neki dobar recept neka ga podeli sa nema Empty Re: Ko zna neki dobar recept neka ga podeli sa nema

Порука by Sponsored content


Sponsored content


Назад на врх Go down

Назад на врх


 
Permissions in this forum:
Не можете одговорити на теме у овом форуму