Sreco i molitvo

Zna strah u duši,
i vid uzeti
ako vidim
zavicaj na slici
zaboravljam reci
pa u djerdane nizem
ako se odvoje od mene
neverne
ko more od bregova,
sunce od meseca,
stado od pašnjaka
dodju mi iz srca
i male frule cobanske.
Zavicaju
volim sve tvoje
volim tvoje
puteve i vode,
mirise rodnog kraja,
vez pesme
marame šarene,
cilime oklecane,
prozore i saksije,
i drvene kapije.
Ajde pesmo,
ti znaš najbolje
ko je naucio da tuguje
da se sam raduje
i puste dane prebroji
kad dušu otvori,
i san se vrati.
Osim pesme
necu ništa,
dusa kad drhti
stari bol
traje ko noc.
Volim i pesmom
vara me tama,
vara mi osecanja,
cuvam moje duge
i slušam krik
zapaljenih snova
pa se setim
kako sam te voleo
sreco i molitvo.