SELJACINO JEDNA...prica

Na sta si ti sprcao tolike godine. Ode ti zivot, bice niz vodu il niz brdo. A zasto se neko muci. Za koje babe zdravlje lomata kicmu i cuva nekom nesto. A niko te posle ne vidi ko smrdljiv sir. E pomrese naki domacini. A vidi ovo sto se izrodilo. Na koga je.
Sve si bre rajkane vec raskucio. Nemas vise ni bravu ni kljuca. Samo onu kolebu gde su pre tvoji zatvarali ovce i svinje. Imas progoreo sporet i klimavi astal. E brajko Da znas. Pao si na poslednje grane. Bolje bi ti bilo po onoj narodnoj da uzmes stranjku pa da se zamaknes na neku malo jacu granu. Zaebi tu radnju. Takva propalica se nijerodila u nasem selu. Da nismo svojita pa aj ajd ni po jada. Al te samo gledam, gledam, kako ides od komsije do komsije i zajmis, da natocis vodu, daj testeru, daj sekiru. I ovo malo kolibe bi prodao al nisi ni znao da je to tvoje pa je eto preteklo. Kako je krenulo i ovo ces prodati jedan dan. Prevrcu ti se u onom plitkom grobu i otac i majka, svi blizi i dalji preci, cela familija sa oceve i majcine strane. Ti si bio kazes gazda. Ti nisi nikada to bio. Bio ti je otac i deda dok je imao dva hektara oko kuce, tri ektara sume, deset hektara u jednom talu, obradive zemlje a ti zivis u kolibi ko pustinjak. Ma ti si sad go kurac, da prostis. Cuti, bolje, pokri se usima. Kazes da ti ne pricam. Ma idi begaj. Ima da te jedem i pricam ti dok sam ziv. Bolje sto su roditelji pomrli da da te ne gledaju, da negledaju svoje zlo. Da ne gledaju svoju sramotu. I molim te kada izadjes u narod ne obracaj mi se jer ocima nemogu da te vidim moj mili rodjace. Tebe to nista ne vredja i ne dotice. vedrilo, oblacilo se on nista. Legne pod onaj oraj na onu pustu klupu i zaspi dok ga muve skroz ne useru. Vratio sam se od onog kukavca, neveseo i nesto mi je posle doslo zao sto sam mu sve ono rekao. Al ne vredi, dusa me boli, srce mi se kida kad gledam svoju krv gde propada na nogama. Ako sam ja ostao ovako sam, i deca se vec odavno rasturila po svetu. Nisam prodao svoju dedovinu i ocevinu. Nisam raskucio kucu. Kazu da ocu puno da popijem. Kazu da sam ulazio s veceri kradom kod mldjih udovica a sabajle izlazio.Sto je jes, jes. Jesam brate to ne krijem. Ako sam i potrosio moje sam potrosio, ono sto ja sam zaradio. Nisam vise uco moj za neki posao, jedino da sedim na klupi ko pokojni deda i premestam se iz lada u lad. A noge me jos sluze. Oci polako me izdaju, a u rukama sam jos jak. Nekako mi sve postalo pusto, kuca, dvoriste odkako nema unuka vise da mi dolaze. Pa se dignem i odem na reku ili u park da ne mislim. Nadjem one moje ludake, one bespolene padavicare, one izelice, one alamane, i sedimo nako dzabe u parku. Proturimo koju u birtiji. Evo i sad me vuce nesto da vidim sta ce danas biti. Kazu da pravimo sa ljudima segu. Da se rugamo, da ogovaramo ko zene i poturamo. Lazu uco moj. Lazu ko psi. Ma laju ko pascad veruj mi. Ako i pravimo sale i nekog i potkacimo. Sve je to po zasluzi. Da ne dize nos, a nema sucim . Svaki dan prodjem istim putem, i gledam, gledam kako se jedna po jedna kuca zatvara. Kako raste korov i kopriva u dvoristima. kako seoska deca iz obesti lupaju jedan po jedan prozor na kucama. Svi nekud odose. Zauvek odose. Raselise se. Raskucise se. prodase dzab dzaba i kucu gde im se i otac i deda rodili. Prag prodase. Sad su niko i nista. bez korena, bez porekla. Ko da su sda neba pali. Velis gone ih zena i deca da prodaju, stace im ne dolaze, nemaju vremena. Stace ovde kazes u ovu zabit, gde je vec i bog reko laku noc. Ovde u prvom selu u okolini, Zmajevik gde se orilo od pesme nece se uskoro cutu ziva dusa. U birtiji je stanje redovno. Uobicajeno. Po neko je uvek vec nasisan sedi i drema. Neko se oce da se istakne, uvek hoce da bude u pravu. Da se dokaze. Da se pohvali. Covek ti je nesrecan ako nema sucim da se pokaze. Makar to bila i neka glupost. Al da se istakne. Secam se da je nekad od besa rodjak Matija placao muziku a kosulja i pantalone mu padale pa su se snase smejale jer mu se video tur i ona poduza stvar al on tome nije pridavao paznje kao da u svom zanosu hteo da im kaze da sve sto ucini u svom veselju je samo jeftina predstava koja ce da se pamti i prepricava kako se Matija veselio a spadale mu gace i izvlacila se kosulja. Danas smo skoro svi opet na okupu. Dosao nam je drug koga smo vec otpisali i svi su izgledi da od njega nema nista. Da ga pozdravimo, da se posalimo. O Ale, brate rodjeni, gde si care sto te nema. Ne poznajes nas...Ne svracas vise, napustio si staro drustvo, nesto si ubledeo, usukao se, kao da ti ne ide najbolje. Ili si nesto opet bolestan. Kazes Jetra. Krv ti ne valja. Razvodnila se. Oce to. Ne pijes vise. He. He. Kazes ostavio si. Neka. Kad se mora nije ni tesko. Danas smo eto u birtiji, obicno smo u parku. Jeftinije je. Poskupilo sve brate ko nikad pre. Bolje je, sedimo na klupi cist vazduh. Gledam ih. Oni to tako. Odu u park. Sa po nekoliko flasa piva pod miskama, i po litre rakije da se presece jer da piju a da se ne opiju pa ko da nisu ni pili taj dan..
Kao ucitelj ode i ja u penziju onda svratim u prvu kafanu. Svratim i ja u park. Sada tome niko vise ne vidi manu. Kao da mi to sad nekako pristaje. neko kaze da smirujem zivce koje sam pogubio sa decom. Izgubio sam svoje zdravlje i vid. A decu sam voleo i plata mi dostizala. Ma za kafanu nije dostizala. Dok sam radio je zaobilazih jer kud bruke pijana ucitelja sa pijancima me u kafani videti.
Navikao da uvek nesto piskaram i belezim. Ispravljam decije sveske. Pisem skolski letopis.Evo i sad iz navike nosim ovu tanku svesku i par zarezanih olovaka. I zapisujem sve. Neke price koje od prostoga naroda cujem. Njiove psovke i pogrdne reci. Kako se kunu i zaklinju, svoje zdravice izgovaraju krsteci se, kako se zale i sa pokojnicima oprastaju. Opisujem ove ljude vako dokon, oni su po nekoj nasoj slici i prilici takvi kakvi jesu. A i sto bi bili drugaciji. Sto.
Danas jedno zapisem. Sutra to obrisem i promenim nekako nezadovoljan. Nesto uvek dodam, nesto oduzmem i okratim. Nekad pisem kako je stvarno bilo, nekada brate i izmislim. Ono sto je
bilo pravo iskrivim. Posmatrao sam ovu cudnu seosku druzinu. Nesto sam prepisivao ali vise sam ih slusao da ne skrecem paznju i izazovem njihovo podozrenje. Posmatram ih vec neko duze vreme. Dozivaju se skraja na kraj parka sa Mrnjauu. Frnjauu. Odjekuje nasim krajem kao da je poranio i februar u decembru. Posebno su zvucni kad naidje neka lepa cica maca. Onako sisata i guzata, kipi joj salo preko tesnih helanki i napred i odpozadi. Narasla sa svih strana ko testo u pekara Milana. Docekuju je kao caricu a isprate je ko ludu Jelu. I svaku pricu ce da izmisle da je sto duze zadrze i naprave sto vecu sprdnju. Onda je isprate i mrnjaucu a macor svojim posebnim mjaukom vodi taj hor. I kliberi se. Macor je vodja, on je u svemu glavni. A Lisac. Lisac ga izokola, ko fol prati. Malo sepav na levu nogu, vise je vuce i geza kad brzo hoda. Tu je i Gile som. Somina. Glup kao noc. Trtatast i lenj, kada se opije i uvosti ko da nije ziv. A onaj mali zalizani sto kerebeci kao debil, sto uvek beci one buljave vodnjikave oci i ne trepce.To je njegovo kraljevsko velicanstvo. Zicko zabac. Uvek u sarenom sakou sa sarenom kravatom, a u stvari je jedan dripac, poznat u kraju jer zicka sve od novca za pice, cigarete. I za kartu fol a ne putuje nigde vec visi tu po ceo dan pred prodavnicom i kao ceka nekog. Vraga. Ceka da naidje neko da mu plati pice ili da uzajmi neki dinar. Ne zajmi se on da vrati. Uzme on samo male sume kolko da niko nema volje od njega da trazi al vise mu i ne da. On uvek trazi i nadje novu zrtvu. Tu je i makro. Pa znas sta je makro. Onaj sto prodaje zenskinje i od tog vidi neku fajdu. Makro zvani corak. Sanker je bivsi mornar i ladjar. zalutao odnekud sa slepa koji je otiso u staro gvozdje.
A taj makro, ma to je moj uco jedno brate veliko govno.
Onaj sto je bio prvi u picinom parku, u Beogradu kod zeleznicku stanicu, tamo je on prodavao maloletne cigancice pijanim seljacima i zidarima. Pa ga oterali mladji i sposonbniji. Pregazilo ga vreme i sad se jos mota ko gluvo kuce ovde po Zmajeviku. Ma to je vaska jedna i smrad. To je trebalo ubiti davno kazem ti. Tu je i pijana luda, Lulu, poznata na stajgi, kurva u penziji. Davno ne radi ispod plavog mosta. matora je, i bolesna. I oraj je nebi uzeli iz ruke. Nis ruznije od matore kurve. Kao strasilo, nafrakana jeftinim karminom namazana, nokti uzas, haljina nije davno videla pegle. Eto i ona se dovukla ovde al josnije bacila kasiku. Kad krepa morace opstina da je sarani. Sada je April. prolece. Prosao je prvi al jos traje zajebancija na neciji racun. Samo su se preselili danas
u birtiju. Tu se ucitelju oni okupljaju ako neko casti kao danas, da se ili nekom sprdaju ili da cuju vesti, da cuju ko je umro od alkohola, da se ide na dacu, da se upali sveca, obicaj je, treba iskazati postovanje a svako je dobar kad odapne. O mrtvima sve najlepse.I Ovaj dan je izgleda samo nastavak proslog, nastavak nekih starih carki, vracanja dugova ili stavranja novih. Aaa, Simo spremas se za penziju, lepo, pa da gutas lekovi. Ma rakija je zakon. Znam ja sada jedino menjas mesto u redu pred vratima jednog ili drugog specijaliste. a oni da znaju sebe bi izlecili. Danas mi je divan dan, primio si ej, platu. Ma idi begaj... to ti plata...Idi, pa to ko neki detinji dzeparac... Kakav si radnik, taka ti i plata: Ko ja ma nesto ce da kane uskoro imam neki dil, bice neka lova, skupice se neka kinta pa da popijemo. Prica onaj Bracin ofarbani mamlaz. Macor je opet u centru paznje. A ono jare greota da se ohladi. Makar od bubrezbnjaka i malo od rebara. Sta nema vise. U ale jedne vec izeli
sve. Pu. E drugi put... Cujes me... Malaaa. Ostavi... Reko sam ti ostavi miii. On to uvek tako. Kao zao mu sto nije narucio pa kao sto se rasprodalo. Mala zna starog macora i njegovu uobicajenu predstavu i ne kvari taj utisak. Povladjuje mu. A Macor jeste zajedljiv i nezgodan. Nekad spreman i na kavgu. Al joj nekako simpatican cikica. Njego oci koje jos imaju sjaj a osmeh mu je sirok. Samo ga slusa i smeska se na njegovo Malaaa. Deteee. Cujes li ti mene. Cujem. Cujem te Macor. Ko ce biti danas na redu. O kome ce raspravljati i hoce li se posvadjati. Sigurno. Ne moze proci bez toga. Tako su n ekada tvrdoglavi i nerazumni kao deca. Ne mesa se u njihove carke. Ponekad polupaju nesto al to i plate. Do sada nisu bili neuredni da je morala da zove policiju. Ko je Petar carapan, onaj prevarant, osiguranje, svercovana vozila...ma otkupljivao i stoku pa ga seljacu uhvatili i prebili na pijaci.Pretekao. Ma tako je to. Stoka je to, fukara, samo budak pa u celenku...
A doce i njemu crn petak. Doceee njemu pravi baja da ga obaje, i pop da mu ocita ocenas. Onda je zut. 100 posto. Ima da zevne i pracne se ko riba i gotovo. Braca ga sredila. E nema cile mile zna se ko kosi a ko vodu nosi. Ko se pita, pa burgija je lova. I to ona za beton vidija, sve busi garant. O on opet radi radnju, razvija posao. Ma ne zaebaj, gde si ga video. Pa mi mislili da su ga ukopali, a on oziveo. I kazes lepo covek obucen. ne poznaje te. Kao nikada te nije video ili je mislio da si neko drugi. A dug kazes je vratio. ne spava vise po tudjim kucama, po slepovima i camcima. Ma da nije nekoga skratio za glavu da se cupa... ma ko ce ga znati. Svasta se danas dogadja i ko zna kakva se sve radnja radi da se dodje do lovine. Malaaa... Daj jos jedan krug, ma sta neces, pa cast je cast. Steta da uvredimo coveka zar ne. krenulo mo. Najzad. Ko nikad. Dokle ce da traje ma boga pitaj. Majstore. Tako. Tako se to radi. Dve cerke pa sin. Polozio si nema sta. A sta se ti gicas. Pa nisi u crkvi da se krstis tri puta, cimni to jarane pa da gremo. Znas da pocinje utakmica a ovaj tv ovde kcu ne valja. Kad je
najvbaznije on zigubi il sliku il ton. E Macane moj. Promeni. Okreni se za 360 stepeni. Gde ti zivis. Koja te kolevka odljuljala. Sta neznas. Ko si pa sad ti. Putnik. Neka. Pies nesto. Pijes ti si coek. Ziveli. A znas li ti ko je Banijac. kazu lopuza i prevarant. Ma i lopov moze da bude dobar covek. Nije imao gde pa ziveo u zatvoru. Ono zivota bio po zatvorima pa se pod stare dane nesto primirio i onda umro ko pravednik. Ma sestra ga ukopala, udarila spomen i sve mu izdala ko da je bio minister. Brat je brat. Krv nije voda. Tako. tako treba. Da jer greota je coveka ukopati ko pasce. Ne zapaliti svecu. Svi smo tamo jednaki i oni vredni i oni lenji, i oni koji su poranili i koji su pretekli pa docekali duboku starost...svima bice po dva metra bez giometra... Sta Ma nemoj da pricasss... stani, cekaj...Idem pricacu ti sutra ili prekosutra. Culi ste li ovo Gde to ima. Kaze stiglo pa se rasprodalo. A nema vise. nema. E sto mi ne rece. Ma dobro.
Ajde bre mala jesi ti nama donela tu turu ili ne. Kazes popili smo...
ma daj... sta ko oce. Samo po jednu ce mo ne po dve. Zar ne. Pa
fajront. Ma jbla ga njiva, Crkooo. Samo se preturio. Nije ni zevnuo. A ona. Ona je vredna. Ona se nosi. Lepa. Nema sta. Ma ima nje za
trosenje. Al ona je sad promenila lokaciju. Daaa. Mlad. matora koka,
mlad pevac. Kaze ima unuce. Dva unuceta. Pa sta ona zna zasto zivi.

Kazem ti pucao na tasta pa metak zaglavio se u cevi pa ga tast prebio sa vilom. Stigo ga, bio pijan. E to ne valja. Nije trebao. Kazes opet se pomirili. Svasta. Mile. Mile. Moj Mile a MIle oces neces, se vratio. Kazem trudnamu. Bio vredan. Bio. On il komsija. Ma koj ce ga znati. Sutra. Sutra me nema.
Odoh na kanal sabajle. Ne vrcem se dok me komarci ne oteraju. Ko rode. Kad te ubodu ko silom. Ma zalozim i teram gamad al ne vredi. Ulovim pa sta si mislio da zevam tamo Znam ja radnju. Ima cica kljuc ya svaku bravu. nanjusim je kurvu u lokvanju. bacin joj kedera a ona otvori usta ko krokodil.Stuka. Z.bala vek. Metar. Ma ne lazem. Lovim sve. i Ribe. velike i male. patke, fazani, a ponekad i po neki divlji vepar otegne papke. Na ceku. Nocu. Pazim ja.. Da me ne uvati za j...ca. Ma sila je to. Dvesta kila pa kad se zalaufa ko beli nosorog. Ako ga nisi strefio gde treba medj rogove naebo si. Ima da te krpe il ce da ti izedu zito i popiju za pokoj dusi. Idemo. Prici nikad kraja. Ma vidimo se uco opet. Boze zdravlja. ako ne sutra onda kolko prekosutra sigurno. Gospodjo koji vam je to parfem, mnogo lep mirise...Da kupim mojoj zeni ako moz da se zna. A lepo se vidim nosite, prava dama. Sto imate lep sesir, takav moja zena stavlja kad idemo na plazu da je ne uvati sunce... Ma bezi bre otkaci se od mene... seljacino jedna... milicija... milicija. Ljudi zar ne vidite da me vata i napada. Uhvatio si me za duuupe. Barabo. Tebe uvatio. mai di. Lazes. Jesi. Videli su ljudi. Zar ne. Neko je pogleda neko i ne okrece glavu a vozac vec navikao na poznate scene kad Macor pogresi autobus onda je pozoriste. A ona ciči. Visoko C. Sva crvena u licu. Barabo jedna. Sta me stipas. Idi stipaj svoju karakusljivu zenu. Stokooo. Gade. Ma ti si djubre neopevano, sta se cerekas ko majmun. ne prodajem ja banane. Polako gospojo. Nemoj. Disi malo. Srce. treba cuvati nerve. danas ko nema nerve propo je. A mislio sam da mi namigujete. Pa ucinilo mi se. Stavite naocari drugi put one sa tamni okviri. Ko Zaklina Onazis. Ona ko parna lokomotiva. Samo sto joj para na nos ne izlazi od besa. Idiote sta me gledas...A on se smeje Bre gospodjo polako. smanji gas, nemoj da ti se sminka pokvari... da dobijes neke nove bore pa moras posle na zatezanje a nesto si se usukala kao da su koje kilo sala izvadili iz tebe u skorije vreme. Mogli su komotno koje kilo cvaraka da naprave od teb...Aj lepotice pa se vidimo. Ucutala se i gleda kroz prozor. Svi gledaju kroz prozor. Svako gleda svoju brigu. Junaka nigde. Da odbrani, da stane na stranu...zadnja stanica. Tamo stoje i duvaju trubaci. Skinuli ljubicaste sakoe. Zute im se svilene kosulje ko suncokreti. Znoj ih oblio a oni duvaju li duvaju. Sto ti je zivot. Duvas u trubu a okolo samo tresti i odzvanja zvuk truba i ritam dobosa. Taj ritam nekome lep.nekome preglasan i napadan al sve u svemu veseo malo udara u glavu ko rakija. Mora se priznati... a i oni se trude svojski, duvaju brate. Duvaju. Ko na saboru. Ma Guca je zakon i sojke sto igraju po astalima, lepeeee. Sisici ispod znojavih
majci poskakuju, vrckaju svaka na svoj nacin. Ma prave naseee
lepotinje. A tek kuvani kupus iz zemljanog lonaca. Ma mnogo je ukusan kazem ja, e kad se zamislim mnogo to ne valja. Bas sam se zamislio. A ja odoh jer vec me vata stra, Eto pa ja sam pogresio autobus, nisam video...staces. ziv covek pa pogresi. A i kud cu kud da zurim. Za zenom ne jurim vise a i za autobusom ne treba... eto uvek kada vidm onog baksuza ja odem ovim autobusom pa posle moram da se vrcem nazad i cekam onaj poslednji ako se ne pokvari...ma nece...nece sigurno to su nam Japanci poslali, ide to jos ko zmija. Samo prede ko stari macor, a sedista siroka da moz coek da ispruzi noge a ne da se skupi dok mu ne utrnu. A video sam ja veceras kako me glada onaj Cep. Ona vucibatina koja bi popio i majsku kisnicu, on koji spava po kanalima da meni kaze mi je samo jedan zivot ostao i kad njega Macor potrosi da cu ic prekovremeno bogu na istinu. E da necu, u inat cu da umrem posle
njeg, ima da mu popijem zadusu...

Macor sam ja jos, nedam se ja. A nisam ni mator ko on. Tek mi je 64. Ma deda mi je ziveo 92 i pio brlju i pusio dravu. Sedeo zadnjih deset godina na klupi.. Nije vise ni video kako valja. Kad ga pitam sta radis dedaaa. Ma premestam se sa mesta na mesto. Nego evo ti nesto para da mi kupis jedan vikend. To su one smrdljive cigare koje prodaju sirotinji. On je presao davno sa drave i samo nji je pusio. Zadnjih deset dana je legao i nije ustajao. Rekao od onih mojih dasaka sto stoje na tavanu da mi se napravi sanduk odmah a ne posle me spakujete u neki kartonski. One moje opanke sto sam kupio na vasaru u Topoli da se namazu da odmeknu, kao da tamo gde ide ce ga stezu. Al ajd. Udesismo sve dok on ne pade u komu i poslednju noc samo se probudi progleda, podize se i ponovo leze na jastuk i ode ama da je reko A saranismo ga, e ne ga sa babom koja ga dugo cekala. Kolko ga je volela
mozda i nije htela da joj dodje oma. Pa je ziveo posle nje punih dvaes
i kusur godina. A sto jes jes nije da ga nije nekad gledala. Jedini je
imao svilene gace i igrao u njima fudbal. Tako se moja baba upecala na
svilene gace, A bio je prek i kad spava i kad je budan. Kad odgleda
tv dnevnik on ugasi a mi cekamo da utvrdi san pa opet krisom palimo.
Kad se igramo i galamimo, baba je uvek prstom na ustima. PSssst. Deda
spava. Tek je zaspao. Nije jos utvrdio san. A pravio se da ima tvrd
san. Znam video sam da gleda kroz prozor sta radimo, ko prolazi putem,
pa onda nastavi da hrce dok se mi smejemo kako deda testerise onom
velikom testerom drva sto dva coveka drze jedan sa jedne a drugi sa
druge strane a ona se vije i pusta zvuk kao da je ziva, onako naostrena
preseca i najdeblje hrastove. Neko drugo vreme, sad motorke samo
zvrndaju i sve se promenilo. Nema vise ni svadbi, ni veselja. Idem sto
jes jes na slave. Ali sve redje. Nije da me bole noge, nego me sramota,
sve omladina neka decurlija, ofarbana sa mindjusama se skupe pa pricaju
neke price koje nit razumem niti imam volje da slusam. A jedem dobro
jos, fala bogu ,nisam vise zavistan onoliko od alkohola. Presao sam na
blaza pica. Pivce moze, vince, rakija, samo po jedna nikada po dve...
Macor je bistar seljak, namazan svim bojama. I mene je prvih dana uzimao na zub da vidi dokle mogu da idem i da podnesem njegove sale. Na njegove zajedljive sale da sam bio malo neuredan, kako on kaze kurvar, slatkoreciv i koristoljubiv. Samo si se smeskao i uvek svima isao niz dlaku. Kaze da sam prelazio preko decjih nestasluka i bolji uspeh su imala deca bogatijih seljaka. Da sam i kucu sazidao okuplajuci seljake da mi pomazu sto u samim radovima na kuci i u mnaterijalu. Kamena, sljunka i gradje u Zmajeviku je uvek bilo. Reka je donosila najboljio pesak i sljunak, hrastova i jasenova koliko volis. Ljutili su se ako sam bio nameran da platim ili su time placali neke svoje zaostale dugove koje su napravila njihova deca.
To nije bilo tacno da sam koristio decu radi svojih interesa, vec sam znao da primetim kako me cene i imam li ugled kod tih ljudi. a ugled se sticao sa godinama i gubio brzo. Moje avanture sam skrivao od njihovih radoznalih ociju i samo je poneko uvaljano zito ili livada govorila da je neko bio u steti.
Vodio sam cesto decu na izlet i vracala su se rumenih obraza, gladna pevajuci one pesme koje deca cesto nauce uz svog ucitelja koji voli da razvuce svoju hramoniku. Kada su odrasli, dobili svoju decu prepricavali su svoje odlaske u sumu, kod lovacke kolibe i zmajeve pecine gde su se zavlacili i igrali zmurke. Zmajevi su davno otisli iz pecine ostala je samo prica da je poslednji ziveo dugo i da ga je ubio jedan moj predak sa onom vilom sa dva paroga sa kojima se seno nabada. Kazu da je negde u dvoristu zakopao kozu koja ne trune i svetli u mraku. Nemogu da poverujem u te bajke ali prica je ostala i jednog dana kada neko odsece onaj stari hrast mozda ispod njega i pronadju zakopano blago i kozu tog zmaja. Zmajevcan su ponosni na svoje poreklo i cesto se poistovecuju sa tim zmajem. On im daje neku vecu snagu i vaznost, on je postao legenda koju sam i ja prepricavao cesto deci izmisljajuci i dodajuci kako sam kada imao sta a ona su me gledala onim otvorenim ocima u cudu sa paznjom i strahom da se nekad opet ne pojavi taj zmaj u pecini u kojj su se cesto zavlacili i bezali od poljskih poslova i cuvanja stoke. Odlazak na ovu brzu i hladnu reku, kod vodenice na kupanje je uvek bio pravi dozivljaj. Skakali su sa zida u jaz i u veliki vir ispod one matore vrbe kojoj se grane nadnele nad vodom. U njenom korenju isod vrbe u ckaljama hvatali su one velike rakove a klesta treba izbeci a na obalu su cesto iz rupa izbacivali buljave klenove i pastrmke koje su se uvek skrivale tu. Ta deca nisu imala straha, nije redak sucaj da su i zmiju onu vodenu naravno al velku i debelu cesto znali da zivuku i da bace na obalu na iznenadjene decake koji su bezali pa se opet njoj priblizavali da je uhvate i odnesu do sljunkare gde ce ona zavrsiti svoju karijeru ili umlacena nekim stapom ili kamenom. Onda bi je bacili u reku da se ne usmrdi i gldeali kao je voda odnosi i dugo se cula njihova cika i graja. Ovde je reka nesto sira ali zna da bude veoma opasna i njene struje mogu da povuku na dno ako se udje u zivu vodu. Zato se vise deca kupaju u mrtvajama i na onim mestima gde je vade sljunak pa je voda napravila mala jezera tople vode.
Tu je daleko prijatnije bilo kupati se nego u hladnoj reci. A seljaci nemaju naviku da idu na reku sem po sljunak. Ili nemaju vremena ili smatraju decjom detinjarijom svaki odlazak na reku radi kupanja i ribolova. Vise su cenili lov i cesto su kupovali puske jednocevke i dvocevke sa kojima su isli u lov i krivolov na razlicitu divljac koje je ovde bilo u izobilju. Nedeljom su se vracali sa zecevima i fazanim okacenim o pojas u obuveni u one zelene cizme sa onim lovackim sesiricem na glavi. Odlazili su se sa svojim kerovima koji su uspesno ili manje uspesno znali da isteraju divljac ili da zavrse neslavno sto nije ovde redak slucaj ako ker je bezobrazan i nacne divljac i nece da prati trag moze se desiti da i on zavrsi tu u polju od istog onog koji ga je i poveo u lov. Na reci kao sto rekoh odlaze deca i zene da operu vunu i nekad kudelju i lan da natope a sada su tamo deca i nekoliko ribolovaca koji se motaju po vrbacima loveci one matore a lukave pastrmke i krupne klenove. Nije nista novo da se odomacio i krivolov sa dinamitom koji cesto se cuje sa reke a sto izaziva policiju da odlaze na reku i pronadju ko je to baca dinamit. To je greota, tada rekom plovi sitna riba, naduvenog stomaka. Dinamit je zlo koji pobije mladj i moze da na reci napravi pomor. Skroz ce da istrebe ribu, nece biti za svetoga Nikolu a i nema ko vise ni da slavi brate.

Bravo Rade sta covek drugo da kaze

Hvala ti. Zapoceo ovu pricu o selu Zmajevu koga mozda negde ima ili uopste nema. Ima ga toliko kao i ovih likova da se isprica jedna prica i zapisu secanja koja su moja toliko koliko i drugih ljudi koji su me inspirisali da zapisem ono sto su oni doziveli ili nisu kao sto sam i ja ovde u prici ucitelj i nisam. Kad je zavrsim ako je zavrsim videce se sta je pisac hteo reci i gde se kriju odgovori na sva ona pitanja koja muce ucitelja kao i mene.

Slusaj prika, moj dobri prika. Cuvaj to malo zdravlja. Cuvajjj. I zivce. Ako pogubis zivce dzaba ti i zdravlje. A ja se vise nigde ne zurim. Onaj gore to vidi. Ima da me ceka malo vise pa ce me pozove. A za sada se ne zalim. samo djavo ima sve i smeje nam se, na nase puste zelje, nacisto smo svoju kozu prodali a sta nam je trebalo da se cesemo gde nas ne svrbi. Govorio sam ja da se ne zajmite, da zivite ko ljudi, da se ne strecate svako jutro i svako vece dal ce te imati neki novi dug da vratite. A dug je zao i los drug, moze da sve ode naizvrat pa da se nadjemo u takvom sosu kojem se nismo nadali. Kazem ti prijatelju sto mi se zalis da si potpisao neke papire i svoju kucu stavio na hipoteku. Nek ti je bog u pomoci, da pozivis da se tih kamata kurtalises i oslobodis se bede koja ti nije trebala. Ziveo si mirno, krckao ono sto si zaradio ili sacu vao al neces vraze zinulo ti dupe da kupujes auto cerki, da renoviras kucu, pa sad grcaj brajko. nebih da sam u u tvojoj kozi. Kazes slusao si zenu, slusao si decu, navukli te kaze mangupi. Kad se covek nasanka i povuce ga suntara*smutnja onda jedino da sprema cega nema jer moze da ga strefi da mu srce pukne ko casa i nema ga. Ko da ga nije nikad ni bilo. Slusam samo one sto se hvale kako sad nista ne rade, sede, piju dobru rakiju i vino, najedu se mesine i pretisak se podigne pa se slogiraju. Treba se brate trositi, na posao, na zenu, oznojiti se. Tako se zivot cuva, da ti krv radi, da se ne usedis. Zar mislis da noge mogu da nose debljinu, dakces ko guster. Kazes asma, ma davi, a pusis toliko ima da se udavis. E moj prika. Samo se ti hrabri, nece, kazes. Ma znas koliko je onih danas jesu sutra im svecu pale. Covek je obesen na tanko uze. Prekine se i nema te. Nego ne brini se ti, mi smo i onako ovde na ovaj svet samo gosti. Dodjemo i odemo, a neki sat kao da je navijen na neko nase vreme i kad otkuca poslednja minuta onda mozes da se ritas kolko oces ne vredi. Kao da je neko izmerio nas put, toliko i toliko imas da predjes, da se namucis, da sve svoje dugove namiris i
onda dodje ti lepojka da te zovne. Aj samnom golube dosta si leteo. Ajde ostavi sve, i zavseno i nezavrseno i polazi jer ja te cekati necu. A kad se izbecis u nju i pocnes da mucas da se nadas da nije tvoj red ona te uvati za siju pa te malo pridavi da ti ono malo duse lakse izadje. Zevnes brate dva puta, onako se stegnes
kao da i je zima i odvede te, ides ko bela lala, pratis je i samo se cudis gde te ona to vodi, da nije pogresila. Pa vidis da ti neko pripali onu tanku svecitu i tura ti u saku da ti dusi osvetli put.
Veceras je nsto zaladnilo, suttra moze da se preokrene vreme, nesto me bole ruke. Gadno je to kad te kosti bole. Kazu samo neka banja. A koja. I banja je za zdrave. Odes bolestan i nadas se da ce ti biti bolje, pa se ukocis. Puno je njih odapelo zbog banje. Otisli na svoju ruku, lekara nisu ni ptali, jer su uvek bili u zivotu mnogo pametni, pa kad im se slosilo i kuci se vratili nekako crni u licu. Kad vidis coveka da je promenio boju, da nekako gleda ko mrtva riba, znaj da taj dugo nece jos. A neko i izvuce se, mislis ma od toga nema nista a on ko kuce, vuce se i mic po mic i opet ozivi ko sto je bio pre a spremali mu odelo i cipele. Ja. Vala neznam sta je gore da se zivi nazor. Il da se covek odmori od muka i ostavi se corava posla i lekova koji vise i ne lece vec samo odrzavaju, pa se posle opet menjaju jer vise ni oni ne deluju. navikne se covek pa lekar mora da ti da druge pa dok se naviknes, te uzmi po pola ujutru i uvece. Te preskoci jedan dan. A lekar te samop hrabri a zna kolko je sati i nece da ti kvari volju kad se drzis za ono malo zivota ko davlljenik za slamku...

A sta drugo covek da vam kaze Rade osim da ste car sa perom

E duse mi moje, lepota, je ono sto u oko coveku udje ko svetlost pa te ogreje ko neki prvi zraci sunca kad se naj manje nadas. Vidis ove slike i ovu kosu, vidis da je i mladost lepa a starost ma o njoj necu jer je gorka ko pelen, pocne da ti sve vrce, pa kad mislis da si naucio da letis a ono ljosnes o zemlju ko golub prevrtac. Prevrces se, okreces se pa ti se dopadne, pa se zaboravis i zaneses i tu je sletanje kako ne treba. A zivot je tu zadat kao bog i pruza nekako ko tvoje dvoriste, pa sad ti vidi oces li da tu nesto radis, da ga uredis,ogradis da kucu cestitu sagradis il ces da ga provedes za dzaba. Pa da te neko upita, gde si bio, nigde, sta si radio sto kaze Milenko bosanac bolan nigde. Ko da si se jednom najeo travke pobrljavke dok si paso travu pa ne vidis gde si zabaso, gde te odvelo i gde si se pustio a gde si se se svezao pa korenje pustio da nemozes ni maknuti. A cuj mnogo sam se sa tobom zapricao. Mene, sto imam svo vreme ovog sveta, sto brojim dane i ispracam prijatelje kao da sam onaj svaciji macak sto sedi na drvljaniku i lize ssvoje sape i drema dok sunce ne zapece te ga otera u hlad. Kazes nisi zenjen, nemas prilike. To ti ne valja. Moj prika ti se ozeni da ti pamet vise ne leti. Covek bez zene je ko pola jabuke koja brzo pocrni i nije nizasta. I zenu kad nadjes zagledaj je dobro, ko sto se svaka lepota gleda, sa svih strana se divi i uzivaj, meraci je i ukradi ako treba pa je vodi nek te vidi dan i ogreje sunce. Pa se okreni na drugi put i pravac. Jer si tad glava kuce, njen covek, ako te vidi ko coveka, da si joj uvek prvi i da ona tebe vidi ko svog coveka onda je ona prava. Ako se na tebe breca i svaku rec joj sa klestima cupas onda si napravio los pazar. Ako ti je umilna i osmehom ti dusu razgali onda si srecan covek, jer te je baksuz zobisao. A mozes i djavola i baksuza da nadjes, neko oporo i kiselo grodje, onu sto ce ti dusu na pamuk izvaditi. A ti se ne vajkaj, niko te nije bio po usima jer si sam birao i oci te prevarile. Nemoj se tuziti i zaliti okolo jer sam ti rekao prika da je zena za coveka. I gledaj da se veselis i razloga za to uvek nadjes. Nek ti oci gledaju napred, jer nisi se sa nebom dogovorio da te usreci. Neka ti dusu ogreje i razgali. Neka te sa njom dobro zdravlje posluzi,imas svog druga, jer sve je lakse dok te neka boljka ne spopadne. Pitas me zar je za coveka da se sav trud i muka pretvara u prah, zdravlje u bolest, bogastvo i novac u siromastvo i oskudicu, koja nam je uvek na pameti, a ne vidimo da trazeci srecu i bogastvo ode zivot, ode negde ukrivo, nizastranu. Ode moj dikane, u trk ko oznojen i lud vranac kad se da utrk pa niko ne sme da ga zaustavi dok se u penu ne pretvori, dok svoj bes ne istera i sam od umora se zaustavi ili srusi. A covek je besan stvor, ocas ga zivot u nesrecu povede. Imao je i moj deda dva besna vranca.On bio mlad i besan. Kavgadzija, mator momak, voleo da popije, a kad popije onda mu se skloni, onda samo zapodeva, izaziva sve redom. Bio je nekeko pozloban, one plave oci nekako se zalede i kad se masi za noz onda skoci sa stolice, sa stola popadaju case i flase a on jednim zamahom ruke zakuje taj noz za astal pa se okrene okolo i postrelja svakog dok se ne uveri da da niko nema kurazi da mu stane na crtu. Onda stegne zube, pa kroz njih progovori, jebo sliku svoju, i svi se najeze ko da ce sad da padne sneg, pa sklanjaju oci i zapricavaju se da njega onako malog i nabijenog ne izazovu nekako. On izgubi volju pa sedne i napije se, oci mu zakrvave pa se podigne i opet crvrstim korakom osine one vrance onako besno do krvi. Oni skoce i daju se u trk onako iz mesta, on sa jednom rukom uhvati kajase a drugom vitla onim bicaljem i oputa puca ko da je pistolj opalio. Dok juri tako svi beze u kapije i samo sa prozora gledaju gde onako obestan juri kao da ga djavoli gone. I tako je on jedan dan natovario puna kola kupusa a jutrom se zapio vec pa opet konji vec osetljivi na bic i njegove crne minute se poplasise pa ga ponesese do Dragine jaruge gde se kola prevrnuse pa ga poklopise i kicmu mu kanate, i tosckovi polomise. Lezao je tako nekoliko sati,njistali su konji polomljenih nogu, on je vikao i psovao nebo i sve svece dog nisu na stranici kola odneli vezanog u bolnicu.Tamo je godinu lezao u gipsanom koritu, dok se nije oporavio tek da ide na stakama. Isao je sa stakama dok nije nekao prohodao sa stapom al jedna noga mu ostala kriva pa je poceo da geza i copa pa je ubrzo dobio i nadimak copa. Izbegao je smrt, i ova nesreca mu donela vise srece. Kazes kako. Pa tek onda se primirio, ozenio onu moju krupnu i cru babu. Onako jaka, cutljiva i ponosita znala je da istrpi njegovu narav da ispostuje ga i voli ga onako copavog. Dala mu je jednog sina, vise nije mogla, iako je htela, ili je sama presekla da se imanje dalje ne cepa i sve jednog dana ostane jedinom sinu. On je rano osetio sta znaci imati oca bogalja, onako pozlobnog i pijanog jer je svoju sudbu tesko podnosio, pa se opet opijao i izazivao svadju u kuci. Ono dete, njegov sin je uzeo u svoje nejake ruke plug i orao dok je on spavao pod kruskom pripit. Kolika je bila babina dusa, da se veze za njega, da radi kao muskarac, da tovari i stovara , da poslednja legne a prva ustane. Niko je nije cio da se zali, video da place, one njene guste i ostre obrve su znalke da se smese i uvek nekako pametno te docekaju i svaka njena rec je bila kao da te medom sluzi.
A nije da nije bila ljuta, kad je neko izazove, prebaci za copavog i piajnog coveka je znala da ga obrije svojim ostrim jezikom koji je tek tada pokazivao njenu cvrstu licnost koja neda na sebe i na svoju kucu.
I ziveli su sami, nisu se slagaliu sa sinom i snajom. Podelise se pa svako svoju polu radise, u istom dvoristu u jednoj kuci dve, od sina napravi brata i provede vek u cutanju dok su se deca radjala i godine porolazile. Unuka isprati u vojsku, ode u negde gde je on nekad sluzio i suze su mu niz izborano lice tekle kao da je slutio da ga njegov povratak docekati nece. tako i bi. Umro je mirno, pre podne je trebio grasak, po podne javise mu sinu da ce da umre. I bi. Nesto je hteo da kaze. Pa ne mogase i sklopi oci i odmori se. Unuku javise te ga pustise da mu na pogreb dodje i tako ga ispratise i preko onih spomenova u onom pretrpanom groblju prenese onako teskog i pokopase dok je na kestenu se cula grlica i ptice cvrkutale.
Onda je baba ostala sama i postala deo porodice. Cuvalaje decu i bdila, cuvajuci i njihov san, cekala dok se iz kreveca ne probude i imala spremnu flasicu mleka jer je govorila da musko dete ne valja da place. I pozivela je jos godina, unuka je u rat ispratila i gorko se zaplakala jer je oca na kapiji ispratila i vise ga nije nikada videla. U rat odu, u zarobljenistvo, neko se vrati a neko ostavi svoje kosti negde u tudjini. I mene sreco, uvati rat, odvede me tamo gde je sve skuplje od zivota. Da vidim ono sto cu da sanjam. Da sve sto sam poneo i vratim, nista vise ni manje. Nisam pozeleo tudje. Nista. Ni slamku. Da mi se zakacila cini mi se proklela bi me tudja muka i znoj, sto se zakaci za mene nego da se otresem i vratim jer je sve to neko kucio i nije pravo da bilo sto neko moj od toga uzme u ruku. Cinilo mi se da su puste kuce ko grobovi u kojem smo mi lezali onako crni i prljavi.
Samo mrak zna onaj sto u ravnici dodje rano, nekako gust da ga nozem ko krajiku seces.Onaj mrak sto ga ne videse nigde, kao zid, kao testo. Tumaras u njemu i cepas rukama i nogama, posrces po onom blatu i vuces noge teske i velike od nahvatanog blata cvrsto slepljenog za cizme koje nema ni vajde prati i cistiti jer svaki izlazak u polje je kao odlazak u kaljugu koje su sto noge sto tockovi raskopali i razrovali. Taj nedostatak svetla, sa prozora iz okolnih sela. Samo mrkla noc. I ta noc se pretvori u neko crno zlo. I padale su neke ledene kise, pa je duvao onaj ledeni severac i skripale su grane u vrh krosnji onih starih hrastova pored kanala iza one strare i trosne kuce. Te gluve noci, koje su samo pucnjevi parali, te noco bez glasova, pasa u daljini. samo siktanje i sistanje granata kroz vazduh i plameni jezici u daljini od haubica i potres koji te podigne od tla kad svako zrno poleti negde da se negde skrsi i grdan lom ucini. Da polupa i prospe neciju krv ne birajuci ni mesto ni priliku. Slusao sam tako i brojao dok se ne javi plamen i udar i kao da sam cuo sam ponekad vrisak i jauke u daljini ili se to meni u mojo glavi stvaralo. Gledao grdan, sam ne verujuci kako se skida crep sa tudjih kuca, Sece ograda, bere kukuruz, prevozi iz jednog dvorista u drugo iz jednog sela u drugo. I bio nemi svedok, do kolena zakopan u masno crno blato te ravnice. U mozak mi se zarivale granate a oci tonule u duplje. Svaki osmeh se pretvarao u grc i kezenje. Stajao sam sam. Uvek sam, dok su mi se kolena prva smrzavala zubi cvokotali, a moja odeca, ta djavolja odeca, mene kukavca sto ni sinjela nemam, onog od debelog sukna, od debele vune izvaljan da vojnik izdrzi i naj jacu hladnocu. Tu odecu sto za rat i nije bila je neko delio jer je smatrao da rat i nece potrajati. Da ce se rat brzo zavrsiti. A ni jedan rat kada je poceo se nije brzo zavrsio. I ovaj koji nije bio moj rat je potrajao i ostavio mi u nasledje ovu reumu i ovu prerano osedelu kosu. Pricacu ti sve kako je bilo, pamtim ja pa cu da ti dosadim svojim pricama kao smo drzali polozaje, kako su se stvarala brda praznih caura, bez zrna, od onih velikih haubica po poljima koja su uvek neko drugo zrno radjala, ona polja koja su znala za pesme i plac prvog deteta podvezanog pupka tu na toj ravnici gde ga je prvo nebo pokrilo i oblaci mu se nasmesili. Svaki dan smo pili prokuvanu vodu, onu sto su nam dovozili onako zutu i punu peska. Imala je neki gadan ukus. Na sumpor i pokvarena jaja. Ko je bio zedan nije se nje moga napiti, amnogo je onih koji vodu i nisu okusali. Pili su sve samo ne vodu. Pili su svaku rakiju i vino koje koje su zatekli. Pili su onu rakiju ludaju koja se pece u ravnici, bice od krompira i repe, koja te skroz opjani, poludis i sav svet ti se nekako naopacke bude. Oci im zakrvave, nosevi im pocrvene, postanu nekako svadljivi i zlobni i onda se oko svaceg svadjaju. Tako se opiju da posle pucaju u nebo, u polje u nista od nekog besa i vicu, cuju se neki neljudski krikovi i psovke ko zna kome upucene zarad ove sudbe koja ih u ovaj kraj dovede gde svako selo presecaju kanali koji su cesto puni vode pa nekad se moze iz centra sela camcima ici kad je godina gadna i kad dodju one plaovite kise pa se voda podigne i udje u kuce i posle jo treba puno da se povuce i osuse se zidovi kuca.oseca se dugo ona memla i dokle je voda zidove uprljala da nikakav krec taj trag nije mogao pokriti... Sve godine su nekako ostale zapisane na tim zidovima i spolja i unutra. One trosnije kuce su padale, one sto nisu imale temelja i nisu se drzale vec su nestajale u krsu crepa i pocrnelih greda i letava. Video se iz tog krsa po neko polupano lonce plave ili zelene boje. Ljudi su stajali bice pored tih svojih kuca i stezali zube, zene su kukale a deca zacudjena tom slikom su plakala za majkom dok ne pokupe iz onog krsa ako ima sta i nadju neku potleusicu, vise kolebu no kucu da uzmu da noc docekaju. I sve se pregrmi, svaka nevolja i belaj koji coveka snadje. Sve sto se tih dana doceka cini se kao smak sveta i bozja kazna, pa se vreme prolepsa i ljudske ruke opet podignu novi krov i postave neka nova vrata koja se ne otvaraju na onu stranu kao pre, ni prozori ne gledaju isti orah ili krusku pa se covek navikne i usele se golubovi i laste pod strehe a na dimnjak se doseli roda i ona ucini gnezdoi gde se iz granja i trske podigne mlado da ga majka ishrani i donese sa obliznjih kanala one ribe crvenih peraja i zaba koje tako znaju da se cuju dok ne dodje noc i sunce se negde izgubi iza onih starih vrba na kraju sela. Tu gde gde i put zavrsava na obali reke sa koje se podignu one vecernje magle i pocne da pada rosa po odeci i licu kao kada pada ona sitna jesenja kisa...kada se uveliko loze vatre i dime pusnice i raznosi onaj miris slanine i susenog mesa. Cuju se sekire kako zvone, kako klljuju, kako krckaju stabla i padaju oni nasi jasenovi u kanale gde su duboko zile pustili do vode, do zivota. Oni sto se kroznjama vinu put neba pa na njih onako sjeseni slete ona jata vrana koje nikako ne volem. Brate ne volem ih ni kad slete u brazdu i zamnom ceprkaju i onakose grakcu i okrecu kao da se rugaju meni. Al pustim kraju neka ih i one su bozja stvorenja. I dan prolazi dok se poslednja brazda ne izore, dok ne pukne zorano polje, a u vazduhu ne osetim onaj poznati miris zemlje, onaj koji me tera sa proleca da izadjem sto pre iz dvorista i udahnem onaj vazduh sa polja pada se okrenem prema selu gde
se zute i svetle krstovi sa nase crkve. Ponekad se po podne iz trske pokaze i lisica pa dok sve ne izorem ona ide iza mene i hvata miseve koji beze iz izoranih brazdi. A ja uvek orem duboko., Tako je moj prika. I zivot ako oces da osetis onako bas mora da se u njemu desava nesto, da se dogodi sve ono sto coveku treba, da vidis rodjenja, krstenja, da zivs za nekog da ti san bude veliki, da ti ruke tvojeg mesa i tvoje krvi jednog dana onu zutu svecicu u stegnutu ruku stave i za dusu pripale...

Ja sam Mika, Miladin, Milkan, Miloje, Mile, prvi moler u selu i sire. Evo ovako kad vec hoces uco da ti pricam o sebi, ja se bavim ovim zanatom bice vise od tries i kusur godina. Ucio sam zanat kod cuvenog majstora Stoleta koji je gospodske kuce u Pesti molovao. Posto za mene nekad ima a nekad nema posla, ja ti prodjem selom onako u ko u vizitu da kogodj ne treba kreciti il staru varbu skidati sa duvara il sa starih prozora koje ceo vek ja struzem i jopet gitujem a oni popucaju od kise i sunca. Pa brate ispostilo se drvo pa vise ne drzi ni gita ni farbe. Dakle odem ti ja na prekrst i uzmem jednu gajbu iz prodavnice, jedan karton da me ne zulja kad sedim, pa iz frizidera izvadim i onako naste srca otvorim jedno ladno pivce. Sedim ti tako dok prolaze snase svako jutro na tockovima sa okacenim kantama za mleko, sabajle da ga predaju cim se ohladi. U ovoj nasoj seoskoj mlekari kazu masnu jedinicu mozes da dobijes samo ako turis u mleko kais slanine i to one bele. Gledam ti ja kako teraju one tockove sa onim kantama okacenim sto na volan ili nazad na zadnjem sedistu il okacene na neku letvu preko zadnjeg sedista kako je vec kome zgodnije i kako je ko navikao. Nisam jos ni do artije pivo popio a prodje se moja komsika Darinka, ona sto kad sedne na tocak gume se satave sa putem a guzovi joj mrdaju i one njene krupne sise se valjaju sa jedne na drugu stranu kako ona okrece pedale.
Vozi ona tako prema meni, zinula u mene ko u sveca pa razrogacila oci ko da vidi duha. Ja zinuo ko klipan u njene sise a ona mene onako ko sneba pa u rebra upita. Gle ti Milkane pijes pivo sabajle, a proneo se glas da si ovoga mi krsta umro. Ja se izbecio na nju, umal ne padoh sa one gajbe i ne ispustih onu flasu piva. Nesto bi joj reko al mi se jezik zavezo, pa ni crne ni bele. Gledam ja nju i kliberim se ko seoska luda. Ona stade sa tockom, pa se prekrsti i rece nemoj da se ljutis, Mile, nako ti mene uplasi, jer da vidm ovako sabajle mrtvaca da ozivi i pije pivo nije bas cest slucaj. Gledam ja nju rumenu i njene okrugle obraze niti da se smejem niti da se ljutim i velim bre sta je stobom jadna nebila, pa zar Milkan da se tako rano prestavi. Taj film jos necete da gledate. Ima da namolujem puno jos kuca i ogulim i izgitujem puno prozora dok dodje vreme da Milkan baci onu svoju cetku u jendek.
E Darinka da si me obradovala nisi al ajd necemo sada da se vredjamo, eto javi kolko za po sata po selu kad se vratis da je bice Milkan zamro pa oziveo. Tako.Tako. I svecu da mi ne donose ako je ko kupio. A znam da necesda mi reces ko je tu vest proturio po selu, ko da znam, to mora da je Jova, lici na njega da mi je tako nesto na ovaj lep dan pozeleo. E moja Darinka jesi bila lepa ko devojka, ma bila si ko grom i puno smo ja i ti zita i livada povrljali. Ti me bar znas da Milkan kad popije sve se linije same zategnu na duvaru kad se osuse. Da se ne ljutim na tebe, ma necu Darinka, mozda ce danas da me ukopaju, pa tebe nisu jos obavestili mozda ce kad se vratis...Ajde Darinka, zbogom i pozuri da da predas to mleko. Utom ide sa one strane od dodjosa onaj Toma sto ga nazvase zbog debljine i niskog rasta burence. Pa ravo predame Kazes oce tvoja cerka da im sobu okrecim u roze a sin u plavo. Kako ti kazes, gazda Tomo, ja to njemu podlivam, kakav crni gazda taj nema ni zemlje, ima dva tri okrajka uska i kratka kolko da dlan. A one bele trake necu da ti stavljam to nije vise moda, nekako dodje ciganjski, sad se od plafona spusti za dve sake pa se izvuce jedna linija kolko prst da se slaze sa bojom koja je na zidu. Ma ne brini se ja cu da ti uradim sve najbolje pa makar bilo na moju stetu, da ti uradim tako da me skoro ne zoves. Od materijala koji kad se nanese na zid moze zena da ga pere, sa sundjerom, mokrom krpom, a ako oces da sjaji onda cemo da ga prelakiramo al ti to ne preporucujem jer mnogo brate sljasti al ako ti oces onda ce da ga lakiramo. Sta pijem, sve osim vode, sa vodu samo razredjujem farbu. Kad cu da ti dodjem, pa ne mislis sad, kolko sutra, eto mene. Nemoj da mucis zenu da mi sprema rucak, a rucak od njegove zene nebih pojeo ama da cu da crknem od gladi. Znam da ona nema vremena. Znas li ti kad sam ja radio kod jedne mnogo fine gospodje, lepaaa. nokti ovolikiii, sa crveni lakom nalakirani. Dodjem ti ja i pocnem da radim, a ona kaze majstore nemoj da mi jedna kaplja farbe padne na namestaj, na ovaj moj kineski tepih, sve da pocistis za sobom necu ja da cistim . A ja sa sad odoh ko pedikira, pa cu kod frizera a posle cu na fitnesss, a sta je to valjda se tamo ona isteze uz muziku. Veli ona kad bude vreme rucku, evo ti pare za jednu pljeskavicu, evo ti za jedno pivo jer necu da mi se opijes pa da mi napravis stetu u stanu. A gde da kupim pljeskavicu, pitam pa na kiosk, pa tamo i pojedi nemoj da mi jedes u stanu da se posle ne oseca na luk, ne podnosim crni luk. Uh. Isprica smo se. Ona mi rece sve. Video sam ja kolko je sati. Okrenem i obrnem se po stanu, popnem se na merdevine iza ormana iza zavesa boze mi sakloni, pauci mi oci isterase, nije to videlo pajalice ni krpe, na ormanima pala prasina kilko sa prsta, a ona gospodja. lakira si nokti sto kazu Nislije. Donesem svoj alat, zamesam ti glet, punu kantu pa ga ostavim, napravim ti dve kante farbe dupke pune i sve to podelim na jos cetiri kante, i u svaku sobu stavim po jednu, sa onim mojim svim valjcima koje sam imao u onaj moj krs od auta. U svaku sobu zapocnem po jedan zid il po deo plafona sa onaj glet da nanosim pa odustanem, ne radi mi se, pa sidjem i otvorim ti prvo jedno i popijem pa drugo pivo , pa ti onako strokav u onom mojem crvenom kombinezonu sednem u gospodjinu stilsku fotelju i turim noge na ono njeno stilsko astalce. Popijem ti i ono drugo pivo skoro u jednom cugu. Dobro. bas kako treba, ladno. Pa ti zapocnem i trece. Pa ti onda ustanem i razvucem one moji najloni sve do ulaznih vrata da ne kaplje farba gospoji na kineski tepih i uprlja joj mozaik parket. A sta more ona meni rece. Ne kuva. Ona ne kuva nikome ni muzu ni deci. Dobro neka, de necu da se ljutim i ne mora. A sta kaze da jedem. Pljeskavicu na kiosk da glodjem. Ko ker. I samo jedno pivo da popijem. E da se ne istrosi na mene. E taj film nece da gledas gospodjo. Uzmem ti onu farbu i oni moji valjci pa fljas, fljas isprskam sa onu farbu po onim najlonima u svaku sobu kolko da se vidi da sam nesto radio, pa malo i na plafon kolko da se vidi da sam nesto maculjao. Posto imam i male i velike merdevine ko pravi majstor racepim ti one najvece na sred njenog salona bas ispod onog najveceg lustera sto sam dobro oblepio sa novine i sa lepljivom trakom da se i ne vide kugle. A onda ti zavrsim ono i trece pivo. Pa se misljase dal da silazim niz one stepenice sa cetvrtog sprata da kupim jos dva pa mi se ne dade. Vec ti se pokupim i sve ti tako ostavim i odem sa onaj moj wartburg sto se dimi kad ga vozim ko kad podlozis vurunu sa tapaljiku i nabacas mokro granje. Ostavim ga na centru i ostavim otvoren prozor otvoren da se luktira, a ja ti uzmem jednu gajbu i jedan deblji karton pa iz onog zamrzivaca izvadim jos tri piva i popijem ti odma jedno jer sam bio vec dobro ozedneo. Vec je bice oko podne skoro cu stici i na rucak. A sta veli gospodja da glodjem pljeskavicu na kiosk. E da necu. Popijem ti i ono drugo pivo pa zapocnem i ono trece da ga brzo zavrsim pa da idem jel sam za danas dosta radeo. Da odem da rucam pa da odem u zavicaj da se malo odmorim ko covek. A zeni kazem, da me ne budi, da kaze moj Mile je vec u zavicaju i ne smem da ga budim i uznemiravam dok se ne ustane. A kad ustaje.Pa bice oko vecere ako ne produzi da spava za noc. Cujem vec oko cetiri sata prvo mi zvoni set puta onaj mobilni pa posle i onaj u tri puta u predsoblju. Mora da je gospodja dosla sa fitnes. Okrece telefon ko mutava, ne silazi sa telefona e da necu da joj ustanem. Ma ajd da joj se ipak javim da se ne zivcira. Podignem slusalicu a ona vristi, pisti, kuka, da nisam normalan, da sam ostavio haos, svuda kante i najloni, i razbacane cetke, prosuta farba, ne moze da se prodje od merdevina. Pustim ja nju da se smiri, pa jo kazem polako, onako ko kad je coveku lose, polako gospoja, pa evo me bolestan sam. Pa kako si bolestan sta ti je sad, da nije od dva piva sto si popio i ostavio prazne flase. Ona mi je i flase brojala. Ma nije gospoja, vec od pljeskavicu, mora da je bila pokvarena, pa me zaboleo stomak kad sam bio na onaj vas kiosk pa evo me evo vec lezim ima dva sata, nemogu oci otvoriti, neko trovanje imam stomaka. Tek onda ona rafalno raspali ma kakvi tri dana da mi onaj krs i lom stoji po stanu. Pa sta ti mislis sta ja da radim. Neznam gospodjo takva ti je situacija, sta da da radim ja moram kod doktora, pa na snimanje stomaka, al cu odma da dodjem cim mi bude malo bolje nema da brines.
I tako i bi, nisam otisao ne posle tri vec posle pet dana dok se gospodja nije oladila i zvala sve manje da me pita kako sam i nije vise bila ni onako kocoperna. Vec je spustila gard i pocela je finije da se raspituje i da me namoljava da dodjem da zavrsim posao jer ne mzoe da gleda onakav stan, pet dana i ne spava u stanu vec u hotelu. Dobro gospodjo. Nemoj da brines dolazim al sam jos nejak. Jos mi stomak ne podnosi suvu ranu. A ona ni pet ni sest veli ne brini ja cu ti rucak da spremim, a pivo koje izvoljevas da ti kupim i dal volis da bude puno ladno. Da bude ladno, ko zmice. Okrenula se gospodja za trista sezdeset stepeni, vise ne vice ne prsti, ne preti, te tuzice me jer kud ce da tuzi bolesnog coveka sto je tri dana lezao u bolnici od teskog trovanja stomaka. I dodjem ti ja kod nje sabajle, a gospodja skuvala sebi i meni po kafu, pa me nutka te ocu li i meda il bi radije slatko od tresanja. Pa me ispituje sta mi vise godi za stomak. Popijem ti onu njenu kafu a ona mi sipase i jednu rakiju pa posle i drugu al nekako prevrce oci ko da ce da mi broji pa kad me ponudi sa trecu ja se snebivam, ne fala gospoja prvo poso pa onda sedenje i pijenje. Pa se popnem na one moje merdevine, al prvo prospem onu vodu iz kante gde je bio glet, i malo ukljucim mikser koko da se promulja, pa sa dve ruke pregletujem prvo jedan plafon pa drugi pa posle i ostala tri. Sa gleterice nije palo nista palo da se ne ljuti gospodja, a i nije majstorski da se razbacujem sa materijal. Onda uzmem da gletujem zidove, a iza mene led. Ma staklo. ravnooo. Tako majstore, da se zna u koju skolu sam isao. Da se zna da sam ucio zanat kod majstora Stoleta sto je radio u Pestu u gospodske kuce moleraj. Pa to sve sve zavrsim nije bilo ni pola dva a gospodja se izviruje iz kuhinje i pogleda dal sam zavrsio da rucam. Pa me pituje jel cu da rucam mozda skoro. Ma nemojte gospodja da se mucite sad mi je bolje pa cu da idem na kiosk da izjedem nesto. Valjda danas necu biti onakve srece. A ona. Ju Ne. Ne nikao majstore, kakvi da idete na kiosk. Ko zna sta prodaju tamo. Moze opet da vam se desi trovanje da se rabolite pa da vam bude jos gore. Vidim ja kolko ima sati, da se ona pituje da ja zavrsim njoj posao, da ne ostavim opet kante po stanu. Pokupim ti ja moje najlone pa donesem i onaj moj usisivac pa da joj bar usisam tepihe. A ona ce ti, Neee nikako jos treba i kucu da mi spremate. Nego da mi otvori jedno pivo dok ona usisa tepihe. Vrtese se ona, zujase sa onim mojim usisivacem sto retko kad ja i palim jer nemam sta ni da usisavam al ocu da se pokazem da imam svu spremu i da se prica da nosim i usisivac. Popijem ti jedno pa i drugo pivo pa se pozdravim sa gospodjom, posto sam rucao sve redno, prvo supu, pa jedno jelo pa onda i drugo. Te lovacke snicle u ovi sos, te seckana piletina i dinstana teletina sa povrcem, i salate je spremila ko da cu samo travu da jedem. Kaze zdravo je to, ona je kaze vegetarijanka, ne jede meso. Neka gospodja moze biti, moze biti. Pa kada je bilo, oko pola cetiri, a ja radim samo do pola cetiri makar gorelo, makar sevalo i kisa mi zavrat padala, ostavljam sve, palim auto ako oce da upali, a oce. Ma nn ide i sa jednom svecicom. Samo da mi ne pukne sajla od gasa, e onda moram da se prucim pod njega pa da namescam dok to ne namestim. I sve to sam, kakav majstor, on nije vido moj auto, on da zna bolje sta mog Wambordzinija boli. E ne. I tako odo na centar pred drugu prodavnicu, uzmem ti gajbu i malo deblju karton da me ne zullja iz zamrzivaca izvadim dva piva pa jedno popijem odma drugo onako da gustiram pa da ga zavrsim da se ne zadrzavam ovde recice da nista ne radim i nemam posla. Nego da odem ja malo da se odmorim, nigde nije lepse nego u zavicaju. Kaze meni jednom moj krojac majstor Kosta kad sam dosao onomad da mi sasije odelo, da ne moze jel je vreme da ide u zavicaj. Da ga cekam kad se vrati onda ce da uzme meru i da mi sije. Gde da ides more. Pa ovde veli iza paravana na svoj kauc da odspavam pa kad se probudim a ti onda dodji. E lebac ti. Ima covek pravo. Zna Kosta sta kaki je zivot. Neka gori, nek se musterija sutra zeni, kolko za sutra, on ne popusta prvo u zavicaj pa onda posao. A bio je majstor da ga nema nigde, Mogao je sve iz novina da sasije. Samo pokazi sliku i on makaze i capa capa. A sta je bilo moj dalje uco da ti pricam kad si vec navalio sa gospodjom, bas si nestrpljiv pa sutra ti se vrnem do podne lepo sve okrecim, ni jedna kaplja nije kanula, nosim ja krpu i op al ne treba vise kolko da vide da je imam. Gospodja samo igra oko mene i nutka me oces pivo, oces rakiju. Ma necu mani me se dok ne zavrsim ne pijem a posle samo po jednu. Zavrsim ti ja i onako vec da krenem u auto a gospodja ne nikako, sramota da tako idete na ulicu. U kupatilo. Pa mirisljavi sapun i peskir, te da operem ruke. Sad dal je ona htela da se ja i okupam to neznam. Isprati ona mene, pa mi dade i cast, pa me hvali kako nije imala takvog majstora nikad, da nije videla nikog da tako dobro radi. Da je tako pedantan. Ja kazem njoj, i nisi. I neces, ja sam ucio ovaj zanat kod majstora Stoleta koji je u gospodske kuce moleraj izradjivao cak do Budima i Peste. Dal je stvarno bila zadovoljna il me se napokon kurtalisala to samo ona zna, mozda sam ja o njoj imao nesto losiju sliku al sam je na kraju video u drukcijem svetlu...I dodjem ti kuci moj uco rucam i odmorim dok nesto ne lupi pod prozorom. O sta to lupa, koji djavo, sad. I ona deca se navadila pod moj prozor da igraju fudbal. Nisu deca vec na vrta lupa moj drug, moja komsika Lenka. Zove me na kafu i kaze da ponesem cetku da jo zamazem neku fleku u dnevnu sobu. Dobro Lence, dolazim zakuvaj kafu i sipaj rakiju samo da se umijem i eto mene, spremi jedne novine da ne ti kaplje farba
da se ne mucis posle da cistis. A svi misle da ona ima nesto smen, ma nema ona i ja smo ko dva druga, ma ko brat is setra. Al svet ko svet, kazu Milkan i Lenka ko da se svalerisu. Uzmem ti ja one moje bolje valjke i bar dve cetke i odem a Lenka skuvala kafu i sipala nam po domacu rakiju. Poipismo mi to i ona kaze vidis ovu fleku ajde zamazi to da se ne sareni i bode oci. Kazem ja moram ovaj zid bar priblizno da ofarbam a fleku da ti zamazem mogu samo da nagrdim jois vise. Predjem ja taj zid. A ona kaze e moj Milence pa vidi sad kako mi ovaj u predsoblju odudara pa predji i njega. Cutim ja i predjem i njega. A ona gledase pa ko veli a onaj do ulice zid sad ostao skroz drukci. Jes Lenka bas drukci. Predjem ja i njega a ona pitala bi me a i nebi i onu decju sobu da predjem. A ja se okrenem pa joj kazem bre Lence pa ti za ovu tvoju kafu i rakiju oces ceo stan da ti okrecim. Pa okrecim i tu sobu jer ona je moj drug i ima da radim dzabe ako treba...

Dobro vece. Pijem, pa nisam bolestan. Pa sto me pitas. Pa pivooo. E moj uco, sa nesto piskaras i zapisujes u tu tvoju kupusaru. Da popijemo pa idem jer sutra slavimo rodjendan. Pa kome, onom starijem detetu. A kolko ima godina pa pa cetrnaest. I jos mu slavimo. Pa slavimo. Tu nemoze da se omasi. Moja Ljubica to slavi ko da je slava, imali nemali ima da ima, da se zakolje prase i jagnje naprave bar tri torte, naruce oni kolaci gotovi bar pet kila i spremi bar tri ruske salate i nareze sunke, kobasice i krastavcica za predjelo. Da ne zaboravim tu su i rolati, sa meso, kiflice i ruze koje moja ruza najbolje pravi.
Pa uco danas mozes da nemas al za rodjendan ima da imas makar se zaduzio, jer kyd da se preskoci detetu rodjendan. I ko nam dolazi, dodju mi iz tazbine surak i surnjaja, svaja i pasa, onda obavezno dodje kum i kuma i negova deca,
dodju detetu ujaci, ujne i sva komsijska deca da se koje ne uvredi. I tu se slikamo svi, dete, duva bar dva puta u tortu da se to ovekoveci. Pa kosta nije da ne kosta. Al gde ide june ide i uze. A kud bruke da kazu da je Milkan prekinuo da slavi detetu rodjendan. A jel idemio kod drugih na rodjendan. Pa idemo. jel kupujemo poklone pa kupujemo. Jel se istrosimo. Pa kako kad a kad idemo kod kuma najvise. On kad dodje kupi najskuplje pa posle to treba vrcati pa se sa lJubicom raspravljam dal smo se dovoljno istrosili i da nam se kum ne uvredi. Pa nosim to al nije kao pre. Kako to. Pa lepo. Odemo ti ja i Ljubica kod kuma slavio je skoro onom cetvrtom detetu rodjendan, dete nije ni pogledalo poklon, baci ga tamo ko da smo mu doneli probusenu loptu. Rece hvala vam kume, bas vam je lep poklon i pozdravi se sa nama. A ja se obrcem i okrecem gde cu da sednem. Gde je astal. Gde su stolice. Postavljeni tanjiri. Mislim. Mozda je kum sada to stavio u drugu sobu pa se nagvirujem al jok. Kad eto ti kuma. Stavio kravatu. Kuma u dugacku crvenu aljinu sa dekolteom i onom ogrljicom zlatnom oko vrata se pozdravi sa nama.
Pa ko rece nam. Kume, kumo. mi smo resili da nesto promenimo, da vise ne postavljamo sto i tanjire, vec smo postavili svedski sto, tu su sad kiflice i one mini pice, krekeri sa sirom i plasticne case, kartonski tanjirici i cackalice.
E vala kumo i kume postujem vas jer ste uvek moderni i napredni a da i mi nesto vidimo, taj svedski sto i nek vam je detetu srecan rodjendan. Sluzite se sami, rekose pa odose. Ja ti gledam onaj svedski sto, odemo tamo na jedan tanjiric stavim, zuzu, krastavcic i kiflicu i nekolko parcica kobasice na cackalicu nabodem. Uzmem to u jednu ruku a u drugu uzmem pivo, ne pijem iz plasticnu casu, samo iz flasu. Direkt. Okrecem se okolo gde cu da sednem i kako da sad jedem kad drzim u jednu ruku tanjiric a u drugu pivo. Kud cu sad pa se snadjem i nadjem jednu gajbu od piva, pa ti sednem i izjedem onaj zuzu i popijem tu ono pivo. I onda zovnem Ljubicu. Ljubice sunce li ti tvoje polazi kuci odmak. Ona. Rece dobro i nista ne kazuje al cuti i zna kolko je sati. Cuti ona u autu a cutim i ja. Dodjemo ti kuci. A ja onda puknem, e da mu necu otici opet ima da ti noge prebijem ako mi pomenes rodjendan i kuma i kumu i familiju da neko slavi rodjendan. Da mu ja jedem zuzu, svedski sto, kakav svedski sto. Ko ker glodjem i bodem ono na cackalicu. A moj kum kod mene kad dodje, turi noge pod astal, odpusti kravatu, more skine kravatu, pa onda oceli supu, supino meso, sarmu, cufte, oce li od praseta ono malo sarenije meso il krtije il vise voli jagnjetinu sa raznja tek pecenu. Kakve viljuske i noz, sa rukama, krckaju one kosti ko kad ker navali a mnogo je gladan. Masna mu brada, pa tri puta ide u kupatilo, i vrce se i opet jede, a on meni ocete zuzu. Da mi vise nisi pomenula rodjendan, jesi cula Ljubice. Dobro Milkane, a tako ona to jer je Ljubica moja dobra, ne ljuti se ona i ne tera inat. Dobro Milkane nisam ja kriva sto kuma tera modu i uvodi te belosvetske ludorije.I tako moj uco, ja odoh na taj rodjendan i zareko se da vise ko mi pomene rodjendan i rodjendansku tortu bolje nek bega od mene.
Imamo slavu, bozic, uskrs a deca neka su nam ziva i zdrava dosta sam ja slavio i preslavljao rodjendana a ti cujes li me svedski sto u moju kucu Ljubice neces da mi uvodis. Dobro Mile, kako ti kazes, bice kako ti kazes...

Po ko zna koji put puce mi sajla na autu. bas kad sam zavrsio poslednji oluk, i sisao sa krova, ubacio one plinske boce i alat pa da se sklonim sa onog vetra koji taj dan ko za djavola poceo da duva a spremala se i kisa a krov je bio poluotrkriven pa sam se u vodu pretvprio dok sam sve vertikale i horizontale postavio, zaletovao to ljudcki i nisam seo da popijem ni casu vode. Kad sam hteo da krenem puce mi sajla na autu. U sto ti majki, pa zar sad da puknes, izvadim ja ono zadnj sediste i stavim ispod auta da namestim tu sajlu. Al nema sanse da to namestim ovde pa ti okrenem sa mobilnog komsiju Abedina da dodje da me odslepa do njegove garaze i da mi namesti tu sajlu. Kaze nemoze odmah moze kad se vrati iz kafane gde svira pa ce da mi namesti tu sajlu. Sta cu kud cu, uzmem taksi pa na roditeljski cerki kaze nemoj da ne dodjes tata molim te ima da se naljuti na mene mnogo je vazno jer ona pravi neku anketu i moram da budem tamo. Dobro cero, ma tata ima da stigne makar leteo. I upadnem ti u neku guzvu na mostu, u neki krkljanac, sudar je bio, pa se skupio narod ko da je vasr da gledaju, a ja ti ga zaustavim pa peske preko mosta i kroz park i stigoh u zadni momenat na roditeljski. Procitase oni prvo ocene, ko je kaznjen a ko najuren iz skole, pa malo na moju vodenicu, kako su danas roditelji puno zauzeti i ne brinu o deci, Da im daju novac i ne druze se, ne pricaju i ne resavaju probleme zajedno. Uh, ja poplaveo, vec, pena samo sto mi nije udarila na usta, al stisko zube i cutim ne progovaram. Rekla mi se Daca, ti tata nemoj slucajno da si nesto komenterisao, da si se javio za rec, znas da ti uvek kazes nesto pa posle ja moram da crvenim pred razrednom.
Ma Daco moje ima da cutim ko zaliven, ko da sam nem, A ona brblja li brblja, kako su deca postala nevaspitana, kako se ljube po hodnicima i ucionicama pred profesorima. Kako piju i puse, osecaju se na duvan a mozda se desi da se uhvate i loseg drustva. Uh ova ne misli skoro da se ugasi. Ima da drobi do pola noci, a moj auto stoji pa stoji tamo a sutra treba da trista metara oluka postavim kod Radenka. E sad da predjemo na anketu. Uh. Gde me nadje. Al ajd uzmem i ja ona tri papira. Sto pitanja. Sve do tankih creva, skoska sprema, bracno stanje, kolko dece, imas kucu, nemas stan, jel ste tukli decu kad su bila mala. imaju li neke fobije. Uh sve gore od goreg. A na kraju slag na tortu skolska sprema i govorite li svetske jezike, koje programe znate na kompjuteru da koristite i samo sto ne pitajuznate li da pilotirate na onaj Spej satl. Sta cu kud cu. Pisem ja, zaokrizujem, ma ko da cu da doktoriram, brisem celo sa maramicom al svakop pitanje cini mi se sve gore i teze. Odgovaram ja a nemam ni od koga da prepisem pa zevam okolo ko da ce sad da me uhvati kako prepisujem pa da mi da jedinicu i izbaci napolje. Uh zunce ti kalajisano, sve po redu nekako ja i odgovorim al na kraju dodjem do jezika. Koje jezike govorite. Pa sad. Govorim. Srpski, ciganjski jel sam odrasto u ulici sa cigani i jeo is iste serpe przena jaja. Govorim, pa sad vranjanski a po malo i Crnogorski. A programi. Pa radimo razni programi, okrugli oluci, oni cetvrtasti, siroke vetar lajsne il one uske, pa onda po narudzbi pravimo vrata za dimnjake i pevca sto se okrece. Rece da se ne potpisujemo, i tu mi pade kamen sa srca, jer bi me cerka nagrdila sta sam sve tu napisao da na oci ne mogu da joj izadjem veceras. Kaze nam ona hvala vam sto ste dosli i dodjite na otvorena vrta. pa kud cu ako ne na otvorena vrata. Ko je vidio da neko ulazi na zatvorena vrata. Izadjem ja u hodnik i zovem Abedina al nije u dometu. Uh sunce mu kalajisano. Uzmem opet taksi pa aj kuci. Tamo sedi zena, sedi Daca, a preko puta druga ćerka Taša, upiljile se u mene ne trepcu. Pricaj sta je bilo. Pa sta je bilo. Ko na svakom roditeljskom, ocene, nekog kude nekog hvale, roditelje zakace da ne vode racuna o deci da misle samo na pare. I sta jos. Pa da se kurvaju po skoli, da devojscice decaci vataju gde god stignu. Ma tata pa zar mislis da sam ja takva. Daco. Cero ja znam da si ti bila dobro dete, imas dobre ocene al sta znam mozd si i ti ko i oni, jer vidim da si i ti stavila mindjusu u nos, a sve krace majce oblacis ko da nemas sta da obuces. Uh tata. Ma reci ti nama sta je bilo posle. Pa sta je bilo anketa li je, test li je. Ima pitanja da obelis. I sta sam radio. pa pisao sam sve kako i jeste. Ozenjen. Jesam. Deca. Zenska. Zena. Domacica. Decu nisam tukao, zato je bila zaduzena zena dok sam ja visio po krovovi. Uh tataaa. A posle neka pitanja koja nisam razumeo, kolko mozete da donirate, dal misle na organe da dam bubreg, ja sam napisao da. dao bih bubreg ako treba, al ona kaze da ne treba. Jao tataaa. Sta jao. A na kraju pitali su za jezike i sta sam odgovorio pa govorim ciganjski i po malo Crnogorski a natucam i vranjanski. U bre tata nisi valjda napisao ciganjski. Mama ja nesmem od stida da odem razrednoj na oci, Jaoj tata sta si ti sve tu napisao, Jao tataaa. Pa sta jao pa ja sam odrastao sa moji cigani a u dok sam radio u fabrici su se menjali sefovi. Prvo budu Crnogorci pa Vranjanci. I tako sam ti ja uz nji naucio svetske jezike. tako ti ja izreferisem sve i onda da okrenem Abedina dal je gotova ta ciganjska svadba i dal su odveli mladu il je pobegla. Javi se Abedin i kaze, evo palim brate motor i dolazim odma pa idemo sa motorm da namestimo auto. Poceo neki vetar pomalo a promice i kisa. Ja sa bratom ciganinom na motoru, vozimo se ko dva ludaka na onom vetru, bez zadnjeg svetla nekako dodjemo do auta i skrpimo ga kolko da ga oteramo u garazu kod Abedina. Ubacimo njegov motor u zadnji gepek, jer su mi uvek oborena sedista ybog oluka a lada ima dosta veliki gepek i moze da povuce tereta ko mazga.
Dodjemo mi i treba da dignemo auto na dizalicu da namestimo sajlu jer Abedin nema kanal. A moja dizalica nis nevalja a on nema dizalicu a majstor je dobar al ciganjska posla jos treba da ima i alat. Zato kad ides kod Abedina nosis i alat sa sobom ako oces da ti popravi auto. Stacemo uzmemo onda neke panjeve ako ih nije pogoreo i jedan skoro odsecen bagrem u obliynjoj sumi, negde oko dvai po metra duzine pa na prekret podignemo nekako moju ladu na one panjeve i on se zavuce i pocne
da lupa i mrndza po ciganjski. Znam da nesto ne valja, il ne moze da skine da je puno zapeklo, zardjalo pa ce da bude daj koka kolu da sipam na srafovi jer on za neki sprej odvijac i nezna. Samo nafta i koka kola kod Abedina su u upotrebi. A bre komso, a jeblo te auto, sad sam ti ga uzeo i vise me nemoj zvat.i Kad imam svadbu onu nasu ciganjsku. To on uvek tako. Moj brat Abedin. Ma to je dusa od coveka. Zajedno smo odrasli, i devojcice stipali, ja ljubio njegove cigancice on moje bele i krali zajedno bostan i banane na pijaci. Petljao je on, lupao te malim pa velikim cekicem, psovao po srpski i ciganjski sve redjao, mesec i zvezde skidao al nece da se odvije pa to ti je, A vec uveliko vata noc, počinje da bude bas ladno. Bice da je ispod nule. Mraz. Kroz one rupe, na garazi duva promaja, a to nije garaza vec jedna obicna supa od lima i najlona pokrivena ter papirom i starim biber crepom kroz koji uvek curi voda kad pad kisa jer nema dobar pad krov il nije bilo dovoljno starog crepa da se to bolje slozi. U neko doba izadjose iz njegove kuce cigancici, neko u sakou njegovom, neko obuklo njegov stari dzemper, neko bosao, neko obulo one njegove radnicke cipele sa gumenim djonom. I dodjose i vicu ga. Tato. tato. On cuti i broji sve zvede pod autom. Opet cigancici se nagli pod auto i vicu. Tato Tato. On se ostavi cekica i izvuce se ispod auta. auta. Razumem ja njih deca izasla onako gola i vicu ga jer im je hladno a nemaju vise drva ni uglja pa se zale i vici Tato bre nama ladno. I cvokocu decica onako gola i bosa. A on ih pogleda onako ljutito mislio bi covek sad ce ih sve pobiti. A on skoci pa uhvati jedno dete pa drugo za ruku pa na ciganjskom. Nema da bude zima. Ajde svi zamnom. Gimnastika. Jedan., ruke gore, dva ruke dole, tri cucanj. I tako ti ja gledam tu scenu kako ciganin radi gimanastiku sa svojom decom jer nema para da im kupi ogreva pa sta ce kud ce da im nekako pomogne moze jedino sa gimnastika. Poljubi nezno svako dete i rece im ajd sad u kucu pa ce doci tato i donece vam drva, evo kad icepam ovaj bagrem. E brate viš kakav ti je nas zivot ciganjski. Vidim brate Abedine. Vidim. Kazem ja njemu sve na Romskom, jer ja govorim i svetske jezike, sem srpskog. Pa nekako se odvi i onaj šraf dal od koka kole dal od muke pa zamenismo onu sajlu pa icepasmo onaj bagrem sa kojim smo podigli auto, on ode da im zalozi vatru a ja ode da tovarim oluke jer cu sutra ako ne pada kisa i popusti mraz na krov da postavljam oluke a tako bih voleo da padne pa nek pada nedelju dana da ne prestaje uopste...