PRLJAVI BLOG - LUDI GOJKO
PRLJAVI BLOG - LUDI GOJKO
by Radeumetnik 18/10/2008, 7:37 am
Kada se kao silos pojavio Živorad na sudu poceo je brate da sere ko ljaksa na sva usta pripade mi muka slusati ga, i sudija posle stade i on da jede govna. Zna on da ova pizdarija izmedju nas nije tek onako, da je u pitanju neka veca kinta. A Živorad je nešto načuo da je njegov stric ludi Gojko tamo na Islandu ostavio neki veliki novac na racunu pa zamalo ga nije strefio i treci infarkt, pa je bze bolje zvao advokata da sto pre digne tuzbu i porusi taj testament. Koji kurac testament od ludog coveka neko ce da ceni za nesto. To pod hitno da se obori jer i zemlja je opasno postala skupa pored magistrale a ni pare koje su tamo na racunu ne dam nikome jer sud gleda ko je najblizi rod a ne sta je bilo pre sto godina izmedju nas. A da ja cica bio lud to je tako i nikao drugacije. Pa nije džabe proveo devet godina u ludnicama pa posle pobego cak na Island. Sto nije crko tamo nego se opet dovukla dćukela da mi ovde jede živce. A taman sam sve udesio da ga oglasim mrtvim i prevedem svu imovinu na sebe a on se pojavi. Sto dodje, nego sto napisa taj testament oko kojeg treba da se jebavam. Al ne brigam je, para vrti gde burgija nece. Ima da nadjem grafologe, psihologe, vestake i gatare ako treba da potvrde da je ludi Gojko lud bio i lud ostao. Da sve sto je potpisao i sto su ti svedoci potvrdili je golo govno. Koji bre kurcev testament. To je sve moje. Samo moje i nicije vise. neznaju oni bre ko je Živorad. Ne znaju oni sta je zakon. Zakon nije zajebancija. Tamo lepo pise zakonski naslednici idu po redu a familija moze da se slika. I tu se Živorad iskesi kako je on pametan i kako poznaje zakon, ma ja sam ko sudija vrhovnog suda koji potvrdjujem sve presude koje oni dole zajebu pa posle ja moram da to rascistim.
A sudija ortak, boli satro njega kita sto se mi tu preseravamo i vec godinu dana povlačimo po sudu.
Saslusao nas je sudija, biće da mu je muka pripala al jebe mu se, jer od govnara on i zivi.
Satro pita nas sto smo tu, nije mu jasno koji kurac se mi tu jebavamo, sto se ko ljudi ne sporazumemo, a oba advokata ko dve sise se keze i oblizuju usta, i planiraju kako da sve to nase sranje ucine jos vecim.
Oni satro misle da zbog imovine i testamenta ludog Gojka treba da obelim i ostarim ovde u sudnici. Ko mi kaze da se sa Zivoradom sporazumem ko da mi kaže da jedem govna, jer sa tim majmunom sporazumeti se ko da pricas sa nekim bilmezom iz Przogrnaca da izvinu ti ljudi tamo sto poredim to govedo Živorada sa njima.
Gojka su ne jednom Mica i sin Živorad premlatli, psovali i ismejavali ga po selu pa sad moj rodjak Žika ta pogan, taj kurvin sin ima tri ciste da kaze da mu je Gojko stric, da je on jedan od naslednika iz prvog kruga i da sa tim oligografskim testamentom mogu da obrisem dupe.
Sere brate, razume se on u zakon ko Mara u krivak, kaze pizda jedna da je Gojko bio godinama lud i da nije mogao ni da ostavi valjan testament pred svedocima.
I ono govno od advokata sto za svako slovo udara po usima, mi staje na muku pa kaze da je to tacno da je tu zakon izricit svaki testament pred svedocima koji nije zaveden u sudu pred sudijom moze biti ponisten, ako neko od naslednika povede parnicu i ima dovoljno novaca, živaca i dovoljno je bezobrazan da se sa pravim naslednikom spori dok on ne izgubi zivce i nagodi se ili to sam bog ne resi. Neki sporovi se razrese tek kada jedan od onih koji se spore rikne. Al me utesio u picku materinu.
Živorad je bio neopevano govedo koje ima dovoljno novaca da se kurci da placa lopova advokata koji ce ga lagati godinama a sud ce samo da kenja i zaseda dok i mi ne oladimo kao sva tri brata. Ludilo brate.
U tri picke materine ala sam upao u govna, da sa ljaksom Žiletom jebem ale, da slusam njegove uvrede i laži. Kažeš mi ortak da sam najveća pička ako popustim, ja sam naslednik.
Sta bi radio koje picke materine kad upadnes u ovako nesto. Da bambusam Žiku, da mu polomim koske, šta da uzmem gvozdje jebote pa da ga isprangijam.
Ma lud sam, pusti me u kurac, ovde kad te matorci riknu pa te gurnu u neko svoje staro sranje oko nasledja ima da se useres brate dok se to sve zavrsi.
Ma laganica ortak. Gojko je kod tebe živeo kada se doselio sa Islanda, ti si se dugo starao o njemu, sa tobom je jedino imao kontakt, kad se razboleo ti si ga lecio a kad je umro ti si ga sahranio i podigao spomen. Valjda i sud na to neki kurac gleda. Ma gledaju malo sutra. jebe im se.
A familija tebra nek se jebe. Satro oni mu rod, a gde su bili koje picke dok nije umro. Nedaj govnima nista, neka crknu dzukele ko ih jebe. Ma imas pravo ortak jebiga al neznas ti koja su sranja po selima oko zemlje. Sve se jos vodi na askurdjela u picku materinu. Drzava dok raskanta sta je cije ima da prodje sto godina jebote.
Sad sine kad pocnem da prevodim zemlju ima da se naplacam naslednih taksi i baba kuranu treba da zovem da svedoci i lupi palac da je moje sto je moje.
A tek familija ortak, bolje sto je nemas sto su ti ostali u tri picke materine bar da te ne izludjuju. To su tebra jajare koje nikoga ne vide ko go kurac a posle prde kako imaju neka prava. Imaju moj kur pravo, blajv kobaz, neka sisaju brate.
Ma i ja nisam vise normala pored njih, neznas ti da se kod nas najveca sranja desavaju upravo oko imovine.
I u seoskoj birtiji, prica tece nekako ovako ako se povede oko imovine ludog Gojka koja izgleda ni na Islandu nije tako mala. Od uva do uva prenosi se, cujes more bre prdonje Mice sin Živorad zvani Žika prevrtac se setio da mu je Gojko stric posle trideset godina, kada se pojavio njegov testament u kojem mu je Gojko ostavio kurac. Ispusio ga. Od koga. Od onog ludog Gojka. Izjebo ga Gojko ko sansku kozu, neka sine, tako i treba.
A sto laze ko na vasaru jebote. Lagao je prdonja Mića ceo komsiluk kako je sve Gojko Živoradu prepisao. A ono prc. Njegov čiča mu utero kurčinu. E Gojko pametan si ti ko pcelica. Neka si, dok na sudu obori testament otici ce i on kod Gojka pa neka ga priupita sto more cica me preskoci u testamentu, sto me cica zaobidje i onoliki ustekovan novac da ostavis drugom.
Ma posle onog sto su mu radili Gojko im i crno ispod nokta ne bi ostavio. I sta velis sad to otislo na sud. Žika prevrtac oce da nisti testament, da on nasledi Gojka, da trazi i te pare sto je Gojko ostavio na racunu. Al ce da bude veselo. Ima da Žiku rokne i treci infarkt, nije Žika više za ta sranja, al neka, da zaigra mecka i pred nejegovom kucom. I on je jebavao Gojka ko tudjeg. Pa nek sad hasa, neka vidi dal treba na svoga srati i otimati. Djavo ce uvek doci po svoje.
E to je za kladionicu, oce li sud sada da pogazi Gojka i da onom dripcu Živoradu sve. U picku materinu sve je moguce kod nas, sve je to lazljivo i potkupljivo, a zakon krivuda i zanosi ko Drina. Čas na jednu cas na drugu stranu. A pritom pojede koji hektar zemlje i sume pride.
Nije dzabe reko moj otac bezi sine od suda i bolesne kurve ko djavo od krsta. Imao je i pravo.
A kazes ludi Gojko ostavio testament u kojem lepo pise, rodjaku sve a svima ostalima patka. Bice, kod njih. Posteno, pa na sud, da se testament ponisti jer familija je naopaka uvek puna govana, tu uvek neko napravi rusvaj i zavade se svi redom. Ja ko velim da je napisan i na guz papiru, Gojkov je testament brate.
Samo u ovoj drzavi neko satro oce da posle necije smrti porice mu testament. U normalnoj drzavi i svetu gde se zna zakon je to pravo zagarantovano i nema ovakvih sranja da neko mrtvom coveku oduzme njegovo pravo da svoju imovinu ostavi ako hoce i ciganima. A sto njih sve zabole dal je neko lud, zar i oni nemajui pravo da ostave nekom svoje. Pa po Amerilama ostavljaju neke bogate gospoje svojim kucicima a Ludi gojko ne moze svom rodjaku koji ga je primio u svoju kucu, bolesnog ga lecio, dovodio lekare, vodio ga po bolnicama kad je umro, saranio je coveka kako i dolikuje, udario mu spomen ko da je ministar. Kaze Perka u subotu kad je zapalila Gojku svecu, e mucni Gojko da si imao pet sinova ne bi ti ovakav spomen i plocu udarili.
Ni zivom a ni mrtvom mu ne daja mira u picku materinu vec mu pomeraju kosti al dace bog da i Živorad završi ko i prdonja Mića, u bude im po zasluzi kako je i rekao pokojni rodjak Gojko da ce sve nas stici Bozija pravda i nece imati gde da se sklonimo jer ce nas ipak dohvatiti Bozija ruka ma gde da se krijemo, da ce svi da platimo za svako zlo koje smo nekome namerno naneli.
Ma ortak Bog je daleko i ima biće druga posla i nema bas mnogo vremena, nego kad ce da bude ta tvoja zuraja do jaja da se brate ubijemo od alkohola, da karamo brate neke fukse.
Cimnucu te brate a i ti ustekaj neku kintu. Jbga da nije ortaka da popijemo vopi i popricam sludeo bi se.
Razmisljam stalno mi u glavi ta sranja, kako se Gojko se za zivota odrekao brace jer se za svoju kucu godinama sudio. Kucu i imanje su mu na sudu pokusala preoteti ta vajna njegova braca ali je sud doneo posle mnogo godina jebenu presudu da se imovina podeli ipak na svu trojicu. Braca time nezadovoljni skovaše jebeni plan, da njega proglase satro ludim i strpaju ga u ludnicu.
Kucu su mu odmah zauzeli, advokate i lekare su potplatili da ga drze sto duze zatvorenog u ludari, a oni su brze bolje uzeli da iskrcme veliko Gojkovo imanje.
Gojka su hteli da proglase za zivota mrtvim ali je to jebena procedura pa su odustali. Kada je jedne noci nestao usrali su se od srece. Godinama se nije znalo za njega. Kao jedan od mnogih nestao tebra i boli nekog kita gde i kako je nestao. Pojeo ga mrak ili se izgubio negde u svetu i kenja ko zadnja beda ili nafatairan kenja ko knez sa nekim kintama koje je ovde ladno pokupio.
Pokusavali su na sve nacine da njegovo prevedu na sebe, ali ni sud im nije bio naklonjen pa se sve razvuce dok ne poumirase sva tri brata. Svakome dostajase i na njih pustu zemlju navalise oko koje se oni sporise ceo svoj vek.
Kao da svako ne okajeno zlo i svaka nepravda u vremenu trazi da se namiri, tako se ono sto je bilo ne zavrseno sedamdeset godina produzi ce se da potraje ceo vek.
Ni Gojko koji je skoro deceniju proveo u ludnici nije bio brate toliko lud pa je za zivota ostavio neki testament koji ce sve ono sto se mislilo da je sa bracom zauvek pokopano ponovo se iskopati jer pravda je uvek spora ali je i jebeno dostizna. Nisu ni ocekivali da im Gojko i mrtav pomrsi konce. Mora da se i Gojko tamo slatko smeje, kako se njegov bratic Živorad muci da dokaze da je najpreci naslednik svog cice ludog Gojka.
Rodjeni brat Gojkov prdonja Mića, je ludog Gojka nakon devet godina provedenih u ludnici, ponovo kao zverina premlatio i skoro ga ubio kad je izasao i pokusao da se vrati u selo i udje u svoju kucu. Izbacio ga je kao kufer, hteo je da ga otera kao pseto napolje na dvorište gurao ga u ledja, a Gojko samo sto nije pao i sav se polomio. Posrcuci jedva je sisao niz stepenice svoje kuce. Gurao ga je Mića sve do kapije i psovao ko tudjeg.
Na kapiju je stao kao neki kabadahija Mića i urlao da ga obavezno čuje ceo komsiluk. - Šta ces ti opet ovde, propalice, marš odavde ludače jedan, jebem ti sve, jebo te ko me tebe ludog osudio, sve cu koske da ti polomim, da se gubis odavlen, da te sad ne ubijem - .
Pa ga je onako krvnicki udario svojom velikom žuljevitom i kvrgavom pesnicom, pa onda i drugom odalamio nekoliko puta. Tresnuo ga je kao cekicem u grudi i u glavu da je ludog Gojka krv oblila, pao je i lezao bez vazduha kao deformisana i pokidana lutka. Pocepao mu je obe obrve do koske iz usta mu je izbio i polomio nekoliko prednjih zuba. Iz pocepanih usta mu je pokuljala krv i slivala se u mlazevima preko brade poda grlo natapajuci mu staru kosulju.
Gojko je krvav lezao i bez vazduha lolutao ocima i krkljao a iznad njega se cerio, i seirio, povremeno ga krivom cipelčinom debelog gumenog đona udarao jos koji put krvnički u slabine.
Mići kao da to sve nije bilo dovoljno, zaneo se obnevideo od besa i mrznje pa je rešio da Gojka prebije na smrt.
Kada je njegova zena videla zlo sa ocima da će Mića da ubije Gojka, da će kud bruke, da se posle selu procuje i prepricava da su ga na kapiji unili, uzeli mu svu zemlju, kuću, da su mu isekli šumu i sva drva prodali, da su ga zdravog zatvorili u ludnicu da tamo umre.
Pocela je i Savka da Gojka vuce za Ruku i da vice.
- Vuci se odavde odma bitango, sta si dosao ovden neradniče, da mi zatvoriš kuću, da te moj Mica poslen robija, idi odakle si dosao ti ludace. Idi odavde lopuzo jedna. Gubi se odma propalice jedna izgubljena i nenormalna. -
Sav prebijan, Gojko je kroz krv gledao dve prilike raspamecene pameti, u ocima im je goreo toliki plamen mrznje i besa, gledao je svog rodjenog brata i krvave suze su mu potekle iz naduvenih ociju.
Podigao se prvo na kolena, pa se podigao i na noge a iz usta mu je izasao sa krvlju jauk koji se zacuo gotovo kilometar unaookolo da je tako jeziv da se coveku kosa dizala na glavi, usao kao glas umiruceg u svako dvoriste i uzbunio sve pse u kraju da se zacuo Susedi su se nasli u cudu, kakav se to neljudski urlik bola i patnje prolama iz Mićinog dvorišta, kakva je to svadja i guzva se stvorila na njihovoj kapiji.
Iz raskrvavljenih usta i izmedju polomljenih zuba izasla je do svakog uha Gojkova kletva.
Da bog da vas ova moja krv stigla, da Bog da vam zivima crvi tela pojedu, da bog da za svaku moju stopu koju ste prodali na groblje vam ponude doneli.
I kletva ludog Gojka je stigla oba brata a i snaha Savka se sva raspadala i kad je umrla nisu mogli da je stave u sanduk koliko se bila nadula.
Prvo se najstarijem bratu razboleo sin, iszgubio se totalno, propio i poceo da se drogira pa je oca Djuru otero pre vremena u grob, pa je i on za njim otiso kada je dobar deo Djurinog imanja isprodavao bud zasta i potrosio na drogu ili u kafani.
Ni micin sin nije bolje prosao, izmedju njih je nastalo veliko zlo pa je Mica kakav je lud udario sina u glavu i umalo ga nije ubio. Sin mu je sa zenom i decom otisao od kuce da zivi kao podstanar dok i njega nije stiglo. Riknula mu je cuka od nerviranja, sekli ga ko tudjeg posle dva infarkta, ali ni njemu to nije bio znak da se ostavi sranja. On jednako lud kao i Mica na sudu poce da se kurci jedini da ne prihvata taj Gojkov testament i da on ce da dokaze da je Gojko bio lud kad je pisao testament. Ostali naslednici su se prekrstili gledajuci toliko zlo i pakost njegovu. Nisu mogli drugo ni da ocekuju od njega jer je jednako urlao i nasrtao ko besan pas.
I Mića je stao stao zatecen jezivom Gojkovom kletvom, ali se opet razgoropadio pa je poceo da vice da bi ućutkao Gojka.
- Barabo, jedna neradna, da te mi lebom ranimo, nemas ti nista ovde, nemas ti mozga ludace.
Sta trazis ovde posle devet godina, to je sve sada moje. Dok si ti se izlezavao po bolnicama mi smo ovde krvavo radili -.
Mića i Savka su ostavili Gojka i zatvorili za njim kapiju a komsije koje su se skupili se brzo za njima razidjose da se ne zameraju Mići kojeg ni oni nisu naročito cenili jer je bio ko besno kuče, koje galami, nasrce i preti svima redom.
Bog je bice Mici dao samo velike ruke i dobar apetit, da se najede ko vo, da precisti pun canak pasulja ili kupusa, da se posle napije i galami, da brblja ko navijen, da prdi i puva ko konjina dok se oko njega sirio nesnosan smrad.
Gojko je otisao hramajući i skoro mesec dana spavao po tudjim kucama, ga je vec bilo sramota da ga gledaju popreko pa je posle spavao u kolibi koju je deda sagradio na vrdu.
To je nekad bila stala sa jednom malom sobicom. Tu je uvece lozio vatru i jeo ono sto su mu ko prosjaku komsije udelile.
Последњи пут изменио Radeumetnik дана 19/10/2008, 2:23 pm. изменио укупно 21 пута.
Radeumetnik- Уметничка душа Портала
- Број порука : 267
Age : 65
Points : 187
Registration date : 22.08.2007 -
LUDI GOJKO - drugi deo
by Radeumetnik 18/10/2008, 7:38 am
Gojko je imao zlatne ruke, komsije su ga zvale da im uvek nesto popravi. Razumeo se u motore a znao je od drveta svasta da napravi. Citao je knjige i za to su mu mnogo zamerali da je vec drastao covek a samo zija u neke knjizurine. Umesto da kopa i misli sta ce da poseje, da se ozeni, da kuci kucu, gaji decu, Gojko gleda u nebo, a leti legne na brdu i zeva ko sumanut u zvezde. On zna sto kuraca, sve neke bogove, neke galaksije i komete, ma koji ce mu to da zna pitao se priglupi brat Mića. Bio je čak i ljubomoran na sve to ali onako lenj nije mu bilo stalo da se bakce sa tim knjigama pa se prihvatio onoga sto mu je bilo lakse, motike i pluga. A Gojka je stalno kao stariji brat kritikovao Mića da ne vantazira, da se ostavi ti knjiga da ne luduje vec da vise radi. Gojko je razumeo brata Miću i njegov strah od knjie, njegov je mozak fukcionisao kao u deteta koje tek treba da podje u prvi razred. Uvek je umesto pameti koristio snagu i kao deca su se tukli gde je Gojko uvek izvukao od Miće deblji kraj. Mića je bio srećan kad istuče Gojka, koga baš i nije voleo, nije voleo da sa njim bilo sta da deli. On je vrlo rano navikao da mu otima, da sve sto je u Gojkovoj ruci je bilo vece i lepse. Pa je on to pozeleo, ako mu to Gojko nije dao, onda je Mica pribegavao sili i koristio svoje velike pesnice da ga ubedi da to Mića mora da ima i tačka. Tako su oni odrasli i jaz je postajao sve veci, a naj stariji brat Djura je otisao na skole iz sela a oni su ostali da cuvaju stoku i pomazu u polju.
Gojko je nasao mira na brdu gde je gledao u letnjim vedrim nocima u nebo, gde je znao mnoge zvezde i masta je kao dete o putovanjima na nekim masinama koje ce ga tamo odvesti.
Danima je jeo sta je imao i sta je stigao, džanarike kojih je u to doba bilo pod svakim drvetom, po neki ispecen purenjak koji je iz svoje njive krijući ubrao kao lopov plašeći se da ga ne vidi buraz Mića i opet premlati kao pre mesec dana. I bogu se nekad ljudska nepravda smuci, pa se osvrne na onog koji kao poslednju svoju nadu polaze u gospoda Boga. Gojka je video u prodavnici zet Petar i rekao mu je bre Gojko idi kod naseg Milosava on ce ti pomoci, nacice ti posao neki da radis, da ne umres od gladi, da ne spavas u kolibi na brdu u onoj sobi kao neki pustinjak. Ti nisi nepismen, mozes da se zaposlis da zivis ko i ostali svet. Da se Gojko ozenis, a valjda ce i Mica da te ostavi na miru kad ste se vec podelili pa da napravis sebi neku kucicu da nemas sa nima posla. Bi sve to Gojko al petar nezna kolike su oci u Miće. Taj bi pre zeleo da ga vidi mrtvog nego da on preuzme njegov deo koji je na sudu dobio. Mića će sve uciniti i njegov sin Živorad da on nikada ne udje u svoju imovinu, cak i deo kuce koji koristi se odrekao da ga vise ne teraju u ludnicu.
Gojko je vatru palio na svojoj zemlji, u kolibi, bolje receno staroj stali koju je deda nekad napravio na brdu na kojoj je bila jedna mala sobica, bez struje i vode.
Pored velike zajednicke kamene kuće u kojoj se Mića njegova, zena i dvoje dece rasirili kao da je sve to njihovo Gojko je spavao u sobici na gotovo srusenoj stali na brdu. Ocekivao je svaki cas da se krov svali na njega, ili da ga neka guja iz starog temelja ujede, ali to Gojku kao da vise nije bilo vazno, ako je sudjeno da umre umrece na svojoj zemlji gde se kao dete igrao i po brdu stoku cuvao.
Svaka kisha je stvarala Gojku velike probleme, pokrivao se pocepanim najlonima i raseceni plasticni džak mu je služio umesto kišnog mantila. Kisa je prolazila kroz razbijene crepove i slivala se u sobicu, kvaseći ono sto se ne moze nazvati krevet a gde je Gojko spavao.
Kao sto posle kise ogreje i sunce, tako se i Gojku Bog smilova i seoski postar mu uruci presudu da je Mića dužan da mu dozvoli da udje u svoj deo kuće. Zet je nasao advokata i podneo tuzbu da bi se nesrećni Gojko vratio u svoju kuću i prdonja Mića privoleo da ga primi. Ali su mu spremili lep docek i svi se nacrtali pred kucom da ga malo potkace i za srce opet ujedu.
Gojko se nerado pojavio na kapiji, ušao je sa strahom u svoje dvorište i prešao prvih nekoliko metara a docekao ga je pred kućom zloban Mićin komentar. O, evo ga nas turista.
Suncao se na brdu, samo sto sator nisi tamo razapapeo, palis vatru, pa kad ti je guza ogladnila opet si nama dosao. Da te mi džabe lebom ranimo, da se setas po polju a mi cemo za tebe da rmbacimo. E nece moci.
Opet si mi došao jebo te onaj koji te je meni poslao, koji ti je napisao tu presudu, da te tako izgubljenog i ludog ja u kuci svaki dan gledam.
Zena Savka je stajala u bastici, i krstila, cokcući, sva besna samo je sevala, jezik joj je palacao brze od pameti i njene reci su se pretvarale u gadne kletve.
Crko da bog da. Raspao se da bog da. Sto ne umres ludace vec jednom. Da nas odmoris,da te mi lebom ranimo neradnice.
Oni su znali da su dužni da Gojka po sudskoj presudi puste u kuću ali su hteli da mu ogade život i da ga opet nasekiraju i napakoste.
Mićin sin Živorad je jednako delio tu ocevu slepu mržnju i slusao je svog strica ili čiču kako ga je već zvao kako kaže. Ovo je i moja kuća. A Živorad je na to mu rekao ponavljajući one reči koje su godinama ponavljali otac i majka. Ti ovde nemaš ništa tvoje, ti si jedna bitanga i neradnik koji se samo ludira i ide od bolnice do bolnice dok mi tu radimo i ne izlezavamo se.
Smejala se snaja pakosno i vikala e da svima javimo dosao nam Ludi Gojko, nismo ga odavno videli, da nas obidje, bas smo te se uzeleli, da neces mozda svoj deo rukama da ores i kopas ludace.
Gojko je primio taj prvi napad cutke i samo je reko. Pusti me ludo jedna.
Ostavite me jer ste svi vi i na mojoj imovini.
To je jos vise razbesnelo snaju a i Micu, ali se suzdrzo i otisao a Gojko je usao u kucu i usao u jedinu sobu koju su mu dozvolili da koristi, koja je vecinom sluzila kao ostava ili kao spajz, jer u njoj ni krevet nije mogao da stane pa je morao da bude skracen. U sobi su na krevetu stajala neka poderana cebad i stari kožuh Gojkovog dede, rasklimani astal i jedna stolica bez naslona na kojoj su gore na sedistu virili ekseri. Ta soba sa jednim civilukom i ta dva predmeta je bilo sve sto je bilo unutra. Za sporet ni. Skripala su ko sam djavo i nisu se nmogla zatvoriti.
Na prozoru su neka stakla bila razbijena i jedva da su se drzala, cak je na jednom oknu nedostajao poveliki komad.
Gojko je sedeo u sobi i razmisljao o svojoj prevelikoj bedi i nesreci da ceo svoj zivot bude tako kaznjen i maltretiran, najuren i zatvaran po bolnicama, da vise ni sam nije bio vise nacisto dal je on stvarno lud.
Navikao se i na to da ga tretiraju kao ludog pa je i taj privremeni mir u bolnici prihvatao kao deo svoje sudbine i zaboravljao da je iza njega ostalo i selo, njegova kuca, sva njegova zemlja.
Gojko je znao da mu u toju kuci nema ni mira ni mesta, oni bi svi naj vise voleli da se on preseli naj pre na grobje gde mu već lezi prerano umrla majka, namuceni i nesrecni otac, deda koji nije hteo da zemlju i kucu prepise Mići pa je do zadnjeg dana bio proklinjan i trpeo je pakosti svoga unuka i snahe koja nije mogla da svoj pogani jezik obuzda. jedino sto je znao reci. Ćuti TI ludo. To je njega domacina, Marka, sina cuvenog Stevana hajduka ujelo za srce al svoja kost i meso se ne jede i ne htede da popusti te ispusti svoju dusu bas uoci slave, preseli se na staro groblje da pociva pored svoga sina.
Nevoljno sahrani ga samo Mica i na pomen i sajranu mu ddoje samo najbliza rodbina. Mića oba brata nije hteo da vidi na sahrani, nije ni obavestio svog starijeg brata Djuru a Gojko je već odavno bio nepoželjan. Samo je ponekad Mića krijući odlazio u bolnicu da doktoru odnese pare da Gojka ne pušta nikako jer sta ce on da radi na selu sa ludim covekom.
Sestra Borka je videla svu nesrecu svoga brata Gojka i ponekad ni sam nije bila nacisto kako se tako Gojko najedared poboleo da je morao da bude zatvoren u ludnicu.
Otisla je nekoliko puta da mu odnese nesto hrane i da ga obidje i njegov pogled i ukocenost od popijenih lekova je u njoj jos vise uzdrmalo njenu veru u Gojkovu pamet i zdravlje. Nije ni trenutak posumnjala pa je cak i sama prihvatila da je Gojko lud i plakala je sedeci pored njega dok je Gojko cutao i drzao jabuku koju mu je sestra donela iz sela.
Plakao je i cutao, A Borka se vajkala da je u poslu da je seno tek pokoseno, da ce da udari kisa da nisu ni jedno izvukli, da se raspadaju od posla, da je jedna krava daleko bilo im propala.
Gojko je sve slusao, ali je to kroz njega prolazilo kao kroz šuplje drvo. Posedela je borka i rekla.
E moj brate. Sto nas je tako bog osudio, da se ti razbolis. Da ovde se raspadas.
Gojko je samo rekao. E, sestro moja. Pusti me bar ti ako boga znas, nemoj me i ti muciti kad me vec otac i majka muce.
Borka je na reci majke i oca i Gojkovo buncanje jos vise bila u pameti da Gojko je skrenuo s uma.
Ustala je i rekla mu ajde Gojko, ja odo, a ti slusaj doktore i pi lekove. Dace bog da ozdravis pa da izadjes iz ove pustinje.
Sve redje je sestra isla a Gojko je sve vise tonuo u neko svoje duboko cutanje, trulio je iznutra, jeo se i kao pijanac se lekovima opijao da mu se pamet pomuti, da uspava sva svoja cula, da sedi satima i zuri u zid. Da ne misli nista.
Osudjen je i zatvoren. Brat Mića mu je bio sudija koji ga je osudio.
Doktori su samo potpisali tu presudu i stavili pecat na njegovu sudbinu.
Godinama se pitao u trenucima kada je razum uspevao da se probije kroz sumu prislino nametnutog ludila, izazvanog lekovima i tretmanom od strane lekara koji su ga posmatrali kao bednika i idiota.
Nije mogao da im objasni da on nije bolestan.
Oni su ga drzali u nadi kad malo ozdravi oni ce ga pustiti kuci i docice brat Mića da ga odvede.
Na pomen svom ocu i dedi nije ni isao. Umro mu je otac, a za njim ubrzo i deda. Brat je ziveo u Sloveniji, kod njega je dosao samo dva puta i posle razgovora sa glavnim lekarom je na sve Gojkove price da je zdrav da su ga zatvorili ovde na pravdi boga i da bar on ode i kaze im da ga puste kuci. Rekao mu Gojko placuci da ga puste da zivim s mirom, jer sta cu ja brate ovde u ludnici.
Svi su vise verovali lekaru i pricama koje su se sirile po selu da je gojko napao svoga bratica i snaju sa nozem, da je izgubio pamet i
pretio da ce ih sve saraniti.
Deca su cesto napadala Gojka, u toku tih devet godina nekoliko puta je bio pusten pa je dosao u selo, deca su za nim vikala ludi Gojko i bacala kamenje i pokvarena jaja.
Na svaki kamen koji ga je pogodioon im je psovao, ludu majku, koja ih je ostenila pa su ga nekoliko puta pretukli, jer je krvav pojurio jedno dete koje je pobeglo u dvoriste odakle je izleteo otac sa vilom i premlatio ga i prebio mu ruku na dva mesta i nos.
Kako vec isprica Gojko, odvezli su me na konjskim kolima u ambulantu, previli i onda su dosla milicijska kola i ambulantna i odvezli su me opet u ludnicu.
I tu su mi prisili mi da sam nasilan, da nasrcem na decu. A svega mi, duse mi, nisam, ni jedno dete nikada povredio, samo sam u bolu pojurio neko dete da ga yaplasim, da me već ostave na miru i da ne vicu za mnom vise ludi Gojko.
U selu su svi brzo prihvatili sve vise pricu koju su Mića i snaja sa zadovoljstvom sirili. Da sam mnogo lud. Da necu da se lecim. Da je lud doktor koji me ponekad pusti da se ovde obadam po selu, da plasim decu i zene po polju dok kopaju kukuruz, skupljaju seno, ili zalivaju baste.
Mića nije hteo da ja nesto na imanju radim, kada sam hteo da idem sa njima u polje on je govorio da ne moze da vodi racuna jos i o meni bolesniku.
Te recu su me pekle kao otrov, otvarale zivu ranu u mojem srcu. Ali sam cutao i nakon tih devet godina kada je doktor koji je me je drzao u bolnici naprasno umro od srca.
Mene su nakon tri meseca pustili kao polu izlecenog. Komisija je utvrdila da ja nisam ni za bolnicu i da moje ponasanje je sasvim u granicama prihvatljivo u dovoljnoj meri normalno pa mi omogucava da me puste sasvim puste na slobodu.
Tih devet godina je za mene bilo kao da okajavam neki svoj greh.
Nije tesko pametnom u ludnici biti lud. Lekari, cuvari uy pomoc lekova, ubedjivanja i batina te bryo uvere da si bolestan uvek bio.
Izasao sam ali meni mesta u toj nasoj kuci nije bilo, sem da se ponovo vratim u bolnicu ili da napravim neko zlo sto ja nikako nisam hteo da ucinim.
Da ubijem brata, bratića, da mu se osvetim to mi ni bog nece oprostiti vec da svoju nesrecu i svu slepu mrznju moga brata i snahe prihvatim kao svoju zlu sudbinu.
Kada sam se posle nekoliko meseci oporavio uzajmio sam od zeta i komsija malo novca i autobusom otisao sa stanice do Subotice.
A nakon toga sam jednom seoskom djilkošu dao sav novac da me prevede nocu preko granice peske u Austriju.
U Austriji sam morao da se prijavim kao ljuti protivnik rezima, da sam pobegao od torture i zatvaranja u ludnicu kao politicki gde sam proveo dugih devet godina.
Zacudo poverovali su u moju pricu. Nisam lagao da sam bio u ludnici, moja prica se uklapala sasvim u slicne koje su oni ponekad slusali, nije bila retkost da se protivnici rezima zatvaraju u ludnicu i tamo podvrgavaju psihickom mucenju, pranju mozga i prisilinom menjanju svesti i misljenja. Verbalni delikt i sila zakona, vlast koja je sve svoje metode upotrebila na meni jednako kao da sam napao na i na drzavu.
A ja sam samo bio suvisan u svom selu, svom bratu Mići koji je hteo da dodje do mog dela velikog imanja po svaku cenu.
U našoj crkvi u Beču sam imao podršku i kao stradalniku i nevoljniku su mi ponudili da odem jedino na Island gde sam za dugo i pored prvog straha gde idem nasao svoj mir i proziveo jedan mnogo lepsi i srećniji zivot. Ako bog da i ovo malo zivota i zdravlja mi dopusti da tebi sve ispricam da sve to zapises jer velis da to sto je mene snaslo se bojis da ne snadje nekog drugog coveka. Da se jos neko ne zlopati i umre ziv zakopan i od svih zaboravljen iza zidova u zakljucanih vrata ludnice...
sledi novi nastavak za nekog ko ima dovoljno vremena da cita i kome nije muka da prodje ova Gojkova stradanja, zasto, pa samo Bog zna zasto je to dobro, da ova prica nije umrla kada i Gojko.
...Gojkov život se na Islandu sasvim promenio, stekao je ljubav jedne žene koju je tamo upoznao...
Gojko je nasao mira na brdu gde je gledao u letnjim vedrim nocima u nebo, gde je znao mnoge zvezde i masta je kao dete o putovanjima na nekim masinama koje ce ga tamo odvesti.
Danima je jeo sta je imao i sta je stigao, džanarike kojih je u to doba bilo pod svakim drvetom, po neki ispecen purenjak koji je iz svoje njive krijući ubrao kao lopov plašeći se da ga ne vidi buraz Mića i opet premlati kao pre mesec dana. I bogu se nekad ljudska nepravda smuci, pa se osvrne na onog koji kao poslednju svoju nadu polaze u gospoda Boga. Gojka je video u prodavnici zet Petar i rekao mu je bre Gojko idi kod naseg Milosava on ce ti pomoci, nacice ti posao neki da radis, da ne umres od gladi, da ne spavas u kolibi na brdu u onoj sobi kao neki pustinjak. Ti nisi nepismen, mozes da se zaposlis da zivis ko i ostali svet. Da se Gojko ozenis, a valjda ce i Mica da te ostavi na miru kad ste se vec podelili pa da napravis sebi neku kucicu da nemas sa nima posla. Bi sve to Gojko al petar nezna kolike su oci u Miće. Taj bi pre zeleo da ga vidi mrtvog nego da on preuzme njegov deo koji je na sudu dobio. Mića će sve uciniti i njegov sin Živorad da on nikada ne udje u svoju imovinu, cak i deo kuce koji koristi se odrekao da ga vise ne teraju u ludnicu.
Gojko je vatru palio na svojoj zemlji, u kolibi, bolje receno staroj stali koju je deda nekad napravio na brdu na kojoj je bila jedna mala sobica, bez struje i vode.
Pored velike zajednicke kamene kuće u kojoj se Mića njegova, zena i dvoje dece rasirili kao da je sve to njihovo Gojko je spavao u sobici na gotovo srusenoj stali na brdu. Ocekivao je svaki cas da se krov svali na njega, ili da ga neka guja iz starog temelja ujede, ali to Gojku kao da vise nije bilo vazno, ako je sudjeno da umre umrece na svojoj zemlji gde se kao dete igrao i po brdu stoku cuvao.
Svaka kisha je stvarala Gojku velike probleme, pokrivao se pocepanim najlonima i raseceni plasticni džak mu je služio umesto kišnog mantila. Kisa je prolazila kroz razbijene crepove i slivala se u sobicu, kvaseći ono sto se ne moze nazvati krevet a gde je Gojko spavao.
Kao sto posle kise ogreje i sunce, tako se i Gojku Bog smilova i seoski postar mu uruci presudu da je Mića dužan da mu dozvoli da udje u svoj deo kuće. Zet je nasao advokata i podneo tuzbu da bi se nesrećni Gojko vratio u svoju kuću i prdonja Mića privoleo da ga primi. Ali su mu spremili lep docek i svi se nacrtali pred kucom da ga malo potkace i za srce opet ujedu.
Gojko se nerado pojavio na kapiji, ušao je sa strahom u svoje dvorište i prešao prvih nekoliko metara a docekao ga je pred kućom zloban Mićin komentar. O, evo ga nas turista.
Suncao se na brdu, samo sto sator nisi tamo razapapeo, palis vatru, pa kad ti je guza ogladnila opet si nama dosao. Da te mi džabe lebom ranimo, da se setas po polju a mi cemo za tebe da rmbacimo. E nece moci.
Opet si mi došao jebo te onaj koji te je meni poslao, koji ti je napisao tu presudu, da te tako izgubljenog i ludog ja u kuci svaki dan gledam.
Zena Savka je stajala u bastici, i krstila, cokcući, sva besna samo je sevala, jezik joj je palacao brze od pameti i njene reci su se pretvarale u gadne kletve.
Crko da bog da. Raspao se da bog da. Sto ne umres ludace vec jednom. Da nas odmoris,da te mi lebom ranimo neradnice.
Oni su znali da su dužni da Gojka po sudskoj presudi puste u kuću ali su hteli da mu ogade život i da ga opet nasekiraju i napakoste.
Mićin sin Živorad je jednako delio tu ocevu slepu mržnju i slusao je svog strica ili čiču kako ga je već zvao kako kaže. Ovo je i moja kuća. A Živorad je na to mu rekao ponavljajući one reči koje su godinama ponavljali otac i majka. Ti ovde nemaš ništa tvoje, ti si jedna bitanga i neradnik koji se samo ludira i ide od bolnice do bolnice dok mi tu radimo i ne izlezavamo se.
Smejala se snaja pakosno i vikala e da svima javimo dosao nam Ludi Gojko, nismo ga odavno videli, da nas obidje, bas smo te se uzeleli, da neces mozda svoj deo rukama da ores i kopas ludace.
Gojko je primio taj prvi napad cutke i samo je reko. Pusti me ludo jedna.
Ostavite me jer ste svi vi i na mojoj imovini.
To je jos vise razbesnelo snaju a i Micu, ali se suzdrzo i otisao a Gojko je usao u kucu i usao u jedinu sobu koju su mu dozvolili da koristi, koja je vecinom sluzila kao ostava ili kao spajz, jer u njoj ni krevet nije mogao da stane pa je morao da bude skracen. U sobi su na krevetu stajala neka poderana cebad i stari kožuh Gojkovog dede, rasklimani astal i jedna stolica bez naslona na kojoj su gore na sedistu virili ekseri. Ta soba sa jednim civilukom i ta dva predmeta je bilo sve sto je bilo unutra. Za sporet ni. Skripala su ko sam djavo i nisu se nmogla zatvoriti.
Na prozoru su neka stakla bila razbijena i jedva da su se drzala, cak je na jednom oknu nedostajao poveliki komad.
Gojko je sedeo u sobi i razmisljao o svojoj prevelikoj bedi i nesreci da ceo svoj zivot bude tako kaznjen i maltretiran, najuren i zatvaran po bolnicama, da vise ni sam nije bio vise nacisto dal je on stvarno lud.
Navikao se i na to da ga tretiraju kao ludog pa je i taj privremeni mir u bolnici prihvatao kao deo svoje sudbine i zaboravljao da je iza njega ostalo i selo, njegova kuca, sva njegova zemlja.
Gojko je znao da mu u toju kuci nema ni mira ni mesta, oni bi svi naj vise voleli da se on preseli naj pre na grobje gde mu već lezi prerano umrla majka, namuceni i nesrecni otac, deda koji nije hteo da zemlju i kucu prepise Mići pa je do zadnjeg dana bio proklinjan i trpeo je pakosti svoga unuka i snahe koja nije mogla da svoj pogani jezik obuzda. jedino sto je znao reci. Ćuti TI ludo. To je njega domacina, Marka, sina cuvenog Stevana hajduka ujelo za srce al svoja kost i meso se ne jede i ne htede da popusti te ispusti svoju dusu bas uoci slave, preseli se na staro groblje da pociva pored svoga sina.
Nevoljno sahrani ga samo Mica i na pomen i sajranu mu ddoje samo najbliza rodbina. Mića oba brata nije hteo da vidi na sahrani, nije ni obavestio svog starijeg brata Djuru a Gojko je već odavno bio nepoželjan. Samo je ponekad Mića krijući odlazio u bolnicu da doktoru odnese pare da Gojka ne pušta nikako jer sta ce on da radi na selu sa ludim covekom.
Sestra Borka je videla svu nesrecu svoga brata Gojka i ponekad ni sam nije bila nacisto kako se tako Gojko najedared poboleo da je morao da bude zatvoren u ludnicu.
Otisla je nekoliko puta da mu odnese nesto hrane i da ga obidje i njegov pogled i ukocenost od popijenih lekova je u njoj jos vise uzdrmalo njenu veru u Gojkovu pamet i zdravlje. Nije ni trenutak posumnjala pa je cak i sama prihvatila da je Gojko lud i plakala je sedeci pored njega dok je Gojko cutao i drzao jabuku koju mu je sestra donela iz sela.
Plakao je i cutao, A Borka se vajkala da je u poslu da je seno tek pokoseno, da ce da udari kisa da nisu ni jedno izvukli, da se raspadaju od posla, da je jedna krava daleko bilo im propala.
Gojko je sve slusao, ali je to kroz njega prolazilo kao kroz šuplje drvo. Posedela je borka i rekla.
E moj brate. Sto nas je tako bog osudio, da se ti razbolis. Da ovde se raspadas.
Gojko je samo rekao. E, sestro moja. Pusti me bar ti ako boga znas, nemoj me i ti muciti kad me vec otac i majka muce.
Borka je na reci majke i oca i Gojkovo buncanje jos vise bila u pameti da Gojko je skrenuo s uma.
Ustala je i rekla mu ajde Gojko, ja odo, a ti slusaj doktore i pi lekove. Dace bog da ozdravis pa da izadjes iz ove pustinje.
Sve redje je sestra isla a Gojko je sve vise tonuo u neko svoje duboko cutanje, trulio je iznutra, jeo se i kao pijanac se lekovima opijao da mu se pamet pomuti, da uspava sva svoja cula, da sedi satima i zuri u zid. Da ne misli nista.
Osudjen je i zatvoren. Brat Mića mu je bio sudija koji ga je osudio.
Doktori su samo potpisali tu presudu i stavili pecat na njegovu sudbinu.
Godinama se pitao u trenucima kada je razum uspevao da se probije kroz sumu prislino nametnutog ludila, izazvanog lekovima i tretmanom od strane lekara koji su ga posmatrali kao bednika i idiota.
Nije mogao da im objasni da on nije bolestan.
Oni su ga drzali u nadi kad malo ozdravi oni ce ga pustiti kuci i docice brat Mića da ga odvede.
Na pomen svom ocu i dedi nije ni isao. Umro mu je otac, a za njim ubrzo i deda. Brat je ziveo u Sloveniji, kod njega je dosao samo dva puta i posle razgovora sa glavnim lekarom je na sve Gojkove price da je zdrav da su ga zatvorili ovde na pravdi boga i da bar on ode i kaze im da ga puste kuci. Rekao mu Gojko placuci da ga puste da zivim s mirom, jer sta cu ja brate ovde u ludnici.
Svi su vise verovali lekaru i pricama koje su se sirile po selu da je gojko napao svoga bratica i snaju sa nozem, da je izgubio pamet i
pretio da ce ih sve saraniti.
Deca su cesto napadala Gojka, u toku tih devet godina nekoliko puta je bio pusten pa je dosao u selo, deca su za nim vikala ludi Gojko i bacala kamenje i pokvarena jaja.
Na svaki kamen koji ga je pogodioon im je psovao, ludu majku, koja ih je ostenila pa su ga nekoliko puta pretukli, jer je krvav pojurio jedno dete koje je pobeglo u dvoriste odakle je izleteo otac sa vilom i premlatio ga i prebio mu ruku na dva mesta i nos.
Kako vec isprica Gojko, odvezli su me na konjskim kolima u ambulantu, previli i onda su dosla milicijska kola i ambulantna i odvezli su me opet u ludnicu.
I tu su mi prisili mi da sam nasilan, da nasrcem na decu. A svega mi, duse mi, nisam, ni jedno dete nikada povredio, samo sam u bolu pojurio neko dete da ga yaplasim, da me već ostave na miru i da ne vicu za mnom vise ludi Gojko.
U selu su svi brzo prihvatili sve vise pricu koju su Mića i snaja sa zadovoljstvom sirili. Da sam mnogo lud. Da necu da se lecim. Da je lud doktor koji me ponekad pusti da se ovde obadam po selu, da plasim decu i zene po polju dok kopaju kukuruz, skupljaju seno, ili zalivaju baste.
Mića nije hteo da ja nesto na imanju radim, kada sam hteo da idem sa njima u polje on je govorio da ne moze da vodi racuna jos i o meni bolesniku.
Te recu su me pekle kao otrov, otvarale zivu ranu u mojem srcu. Ali sam cutao i nakon tih devet godina kada je doktor koji je me je drzao u bolnici naprasno umro od srca.
Mene su nakon tri meseca pustili kao polu izlecenog. Komisija je utvrdila da ja nisam ni za bolnicu i da moje ponasanje je sasvim u granicama prihvatljivo u dovoljnoj meri normalno pa mi omogucava da me puste sasvim puste na slobodu.
Tih devet godina je za mene bilo kao da okajavam neki svoj greh.
Nije tesko pametnom u ludnici biti lud. Lekari, cuvari uy pomoc lekova, ubedjivanja i batina te bryo uvere da si bolestan uvek bio.
Izasao sam ali meni mesta u toj nasoj kuci nije bilo, sem da se ponovo vratim u bolnicu ili da napravim neko zlo sto ja nikako nisam hteo da ucinim.
Da ubijem brata, bratića, da mu se osvetim to mi ni bog nece oprostiti vec da svoju nesrecu i svu slepu mrznju moga brata i snahe prihvatim kao svoju zlu sudbinu.
Kada sam se posle nekoliko meseci oporavio uzajmio sam od zeta i komsija malo novca i autobusom otisao sa stanice do Subotice.
A nakon toga sam jednom seoskom djilkošu dao sav novac da me prevede nocu preko granice peske u Austriju.
U Austriji sam morao da se prijavim kao ljuti protivnik rezima, da sam pobegao od torture i zatvaranja u ludnicu kao politicki gde sam proveo dugih devet godina.
Zacudo poverovali su u moju pricu. Nisam lagao da sam bio u ludnici, moja prica se uklapala sasvim u slicne koje su oni ponekad slusali, nije bila retkost da se protivnici rezima zatvaraju u ludnicu i tamo podvrgavaju psihickom mucenju, pranju mozga i prisilinom menjanju svesti i misljenja. Verbalni delikt i sila zakona, vlast koja je sve svoje metode upotrebila na meni jednako kao da sam napao na i na drzavu.
A ja sam samo bio suvisan u svom selu, svom bratu Mići koji je hteo da dodje do mog dela velikog imanja po svaku cenu.
U našoj crkvi u Beču sam imao podršku i kao stradalniku i nevoljniku su mi ponudili da odem jedino na Island gde sam za dugo i pored prvog straha gde idem nasao svoj mir i proziveo jedan mnogo lepsi i srećniji zivot. Ako bog da i ovo malo zivota i zdravlja mi dopusti da tebi sve ispricam da sve to zapises jer velis da to sto je mene snaslo se bojis da ne snadje nekog drugog coveka. Da se jos neko ne zlopati i umre ziv zakopan i od svih zaboravljen iza zidova u zakljucanih vrata ludnice...
sledi novi nastavak za nekog ko ima dovoljno vremena da cita i kome nije muka da prodje ova Gojkova stradanja, zasto, pa samo Bog zna zasto je to dobro, da ova prica nije umrla kada i Gojko.
...Gojkov život se na Islandu sasvim promenio, stekao je ljubav jedne žene koju je tamo upoznao...
Radeumetnik- Уметничка душа Портала
- Број порука : 267
Age : 65
Points : 187
Registration date : 22.08.2007 -
LUDI GOJKO - treci deo
by Radeumetnik 19/10/2008, 1:47 pm
Ortak, a sto su Živorada prozvali prevrtac, to ko neki golub. A. Ili je to ono seri seri moj golube beli.
Da brate, to je njemu od njegovog trenutno aktuelnog politickog angazmana stvar trenutka u kome Živorad bira stranu, zauzima gard i ceka da protivnika nokautira ili da protivnikov trener baci peskir u ring. Živorad je naš supermen kojeg treba razmnoziti. Kada ove krajeve nasele Živoradi sve ce da procveta i sta ce nam svet kad smo mi naj lepsi. Kad se Živorad pogleda u ogledalo sta vidi, naj pametnije naj lepse stvorenje, neunistivo bice, nase seme koje ce da produzi i spreci i belu i crnu kugu na ovim nasim prostorima. Živorad je nas serum, koji leci sve bolesti... da citiram Zivorada, jebes hiv vazno je da si jos ziv...
Kad se Žika dao u politiku, i prvo je bio komunac, komunjara teska i cinkaros. Preci mu se prevrnuli u grobu sto bese antikomunisti al to Žiku nije zanimalo ama ni malo.
Pa kad su oni pukli onda je i Žika postao teska opozicija.
Kad Žika promeni tabor onda znaj da neko gubi, koja partija dobije vlast tu je i Zika. Fali na sva usta, ne mozes da dodjes od njega do reci, on je najpametniji. Takav mu je bio i prdonja otac Mića, nije kenjaru zatvarao al se bar nije mesao u politiku, a Žika bi cak da bude i odbornik.
Kada ga nisu izabrali on jee svima u kafani jebo majku demokratsku i izdajnicku.
Nemoj da me zezaš pa kako to demokratsku, pa oni ga zajebali pa mu odvukli glasače pa sad Žile opalio po demokratiji pa usput i po necijoj majci. Jebi ga lud covek, al ovde su takvi na ceni, koji se vise dere i psuje nekom majku njega odma staveu skupstinu za poslanika.
Ako zna dobro da vice, da mucka i menja kosulju samo kad menja partiju e onda je to nas covek. Pravi covek. Sa takvim cemo stici razvijeni svet. Nama ne trebaju neki koji nemaju muda ili se stide da opsuju. Te ovde brate zovu pičkice. Kako. Pa pičkice, jer nemaju kurcinu, nemaju muda, vec samo uvijaju i dvociraju. A to ti je izraz do jaja mmog djeda. On kad slusa kad drze govore pa ga pitam sta pricaju djede. Ma dvociraju. To mu dodje kenjaju da im nema ravnih, da je palo zesce foliranje, neka satro demagogija za gomilu koja se palina takve fore a nema ni leba cestito da jede. Jebiga seljaka postujem al mi seljober ide na zivce. Kad neki primitivac izadje pa pocne da se frlja sa padezima, gi, gu, ga, da vika, da se sminka a samo kesira dnevnice onda bi se izbljuvo na ti vi.
Znas li sine da se boje da otvore arhive tajnih sluzbi ko da ce ih odma neko klati, tamo su upisana sva sranja, ko je koga sjebo, namestio mu da ga nema, ko je bio ciji spijun, ko se prodao kome. Samo ovde jos opstaju isti, fasisti, komunisti, anarhisti, sve moj do mojega, sve oni koji su za odstrel, kad se otvore arhive nece biti duboke rupe gde da se sakriju.
Jebi ga ortak nekad su skole ucila djake da misle svojom glavom a sad ih uce da misle tudjom glavom. Koja smo mi sjebana generacija. Koja dok sazna i dozna ko su ovde oni koji guraju a koji koce, koje treba okruziti i izabrati.
Ima da se najedemo necijih govana i mi i nasa deca i nasi unuci kako izgleda dok se nesto ne promeni u glavama koje su za sada zaledjene i cekaju neko bolje vreme.
Mnogo smo brate pogani zato i vole da nas karaju.
Nema vise sine one stare fore, satro neki junaci i svijetlo oruzje. Sad ti je zakon berza, muntanje, prejebavanje, drzave sine uce pretrcavanje iz tima koji gubi u tim koji dobija.
A sta si nekad bio, sta ti je bio otac i deda, ma boli nekog kita, a kako pricas, ma neces da pises knjige pa da se izrazavas knjizevnim jezikom. To brate nije kul, nije u trendu, treba da pricamo da nas niko ne razume, jer dok su nas razumeli ujebali su nas do koske. Pa sad ti vidi oces li da pricas posle po Vuku. Da izvine taj dekica jebali su nam kevu, jer smo pricali istinu. Bolje da smo kenjali i folirali se ko i ostali vise bi nas bilo zivih. Ovako imamo vise grobova a Živoradi nam vode politiku i kroje zakone. kad uopalim ti vi, kao da sam usao u wc gde je neko srao a nije pustio vodu. Uvek neka ista sranja, ista foliranja neko je nekog ocinkario, neko je nekog zajebo, nekog su skenjali sa prangijama pa naravno dok psi laju karavan prolazi, lova se stekuje i sve su radnje otvorene dvadeset i cetiri sata....
Jbg ortak da znas da mi se skurcilo kad trazim vizu za Evropu ko da trazim kartu da putujem na mars jebote...a i koji tamo kurac, kad uzmu pasos i pogledaju ko da vide il majmuna il vanzemaljca. Gledaju me ko da vide govno, i ja sam im sumniv, mozda sam im genocidan jebo im ja kevu suicidnu.
Da brate, to je njemu od njegovog trenutno aktuelnog politickog angazmana stvar trenutka u kome Živorad bira stranu, zauzima gard i ceka da protivnika nokautira ili da protivnikov trener baci peskir u ring. Živorad je naš supermen kojeg treba razmnoziti. Kada ove krajeve nasele Živoradi sve ce da procveta i sta ce nam svet kad smo mi naj lepsi. Kad se Živorad pogleda u ogledalo sta vidi, naj pametnije naj lepse stvorenje, neunistivo bice, nase seme koje ce da produzi i spreci i belu i crnu kugu na ovim nasim prostorima. Živorad je nas serum, koji leci sve bolesti... da citiram Zivorada, jebes hiv vazno je da si jos ziv...
Kad se Žika dao u politiku, i prvo je bio komunac, komunjara teska i cinkaros. Preci mu se prevrnuli u grobu sto bese antikomunisti al to Žiku nije zanimalo ama ni malo.
Pa kad su oni pukli onda je i Žika postao teska opozicija.
Kad Žika promeni tabor onda znaj da neko gubi, koja partija dobije vlast tu je i Zika. Fali na sva usta, ne mozes da dodjes od njega do reci, on je najpametniji. Takav mu je bio i prdonja otac Mića, nije kenjaru zatvarao al se bar nije mesao u politiku, a Žika bi cak da bude i odbornik.
Kada ga nisu izabrali on jee svima u kafani jebo majku demokratsku i izdajnicku.
Nemoj da me zezaš pa kako to demokratsku, pa oni ga zajebali pa mu odvukli glasače pa sad Žile opalio po demokratiji pa usput i po necijoj majci. Jebi ga lud covek, al ovde su takvi na ceni, koji se vise dere i psuje nekom majku njega odma staveu skupstinu za poslanika.
Ako zna dobro da vice, da mucka i menja kosulju samo kad menja partiju e onda je to nas covek. Pravi covek. Sa takvim cemo stici razvijeni svet. Nama ne trebaju neki koji nemaju muda ili se stide da opsuju. Te ovde brate zovu pičkice. Kako. Pa pičkice, jer nemaju kurcinu, nemaju muda, vec samo uvijaju i dvociraju. A to ti je izraz do jaja mmog djeda. On kad slusa kad drze govore pa ga pitam sta pricaju djede. Ma dvociraju. To mu dodje kenjaju da im nema ravnih, da je palo zesce foliranje, neka satro demagogija za gomilu koja se palina takve fore a nema ni leba cestito da jede. Jebiga seljaka postujem al mi seljober ide na zivce. Kad neki primitivac izadje pa pocne da se frlja sa padezima, gi, gu, ga, da vika, da se sminka a samo kesira dnevnice onda bi se izbljuvo na ti vi.
Znas li sine da se boje da otvore arhive tajnih sluzbi ko da ce ih odma neko klati, tamo su upisana sva sranja, ko je koga sjebo, namestio mu da ga nema, ko je bio ciji spijun, ko se prodao kome. Samo ovde jos opstaju isti, fasisti, komunisti, anarhisti, sve moj do mojega, sve oni koji su za odstrel, kad se otvore arhive nece biti duboke rupe gde da se sakriju.
Jebi ga ortak nekad su skole ucila djake da misle svojom glavom a sad ih uce da misle tudjom glavom. Koja smo mi sjebana generacija. Koja dok sazna i dozna ko su ovde oni koji guraju a koji koce, koje treba okruziti i izabrati.
Ima da se najedemo necijih govana i mi i nasa deca i nasi unuci kako izgleda dok se nesto ne promeni u glavama koje su za sada zaledjene i cekaju neko bolje vreme.
Mnogo smo brate pogani zato i vole da nas karaju.
Nema vise sine one stare fore, satro neki junaci i svijetlo oruzje. Sad ti je zakon berza, muntanje, prejebavanje, drzave sine uce pretrcavanje iz tima koji gubi u tim koji dobija.
A sta si nekad bio, sta ti je bio otac i deda, ma boli nekog kita, a kako pricas, ma neces da pises knjige pa da se izrazavas knjizevnim jezikom. To brate nije kul, nije u trendu, treba da pricamo da nas niko ne razume, jer dok su nas razumeli ujebali su nas do koske. Pa sad ti vidi oces li da pricas posle po Vuku. Da izvine taj dekica jebali su nam kevu, jer smo pricali istinu. Bolje da smo kenjali i folirali se ko i ostali vise bi nas bilo zivih. Ovako imamo vise grobova a Živoradi nam vode politiku i kroje zakone. kad uopalim ti vi, kao da sam usao u wc gde je neko srao a nije pustio vodu. Uvek neka ista sranja, ista foliranja neko je nekog ocinkario, neko je nekog zajebo, nekog su skenjali sa prangijama pa naravno dok psi laju karavan prolazi, lova se stekuje i sve su radnje otvorene dvadeset i cetiri sata....
Jbg ortak da znas da mi se skurcilo kad trazim vizu za Evropu ko da trazim kartu da putujem na mars jebote...a i koji tamo kurac, kad uzmu pasos i pogledaju ko da vide il majmuna il vanzemaljca. Gledaju me ko da vide govno, i ja sam im sumniv, mozda sam im genocidan jebo im ja kevu suicidnu.
Radeumetnik- Уметничка душа Портала
- Број порука : 267
Age : 65
Points : 187
Registration date : 22.08.2007 -
Similar topics» PRLJAVI BLOG - JEBIVETRI DRZE CAS
» PRLJAVI BLOG - ZURAJA DO JAJA
» PRLJAVI BLOG - VOPI LADNO KO VESTICIJA SISA
» PRLJAVI BLOG - ZURAJA DO JAJA
» PRLJAVI BLOG - VOPI LADNO KO VESTICIJA SISA
Permissions in this forum:
Не можете одговорити на теме у овом форуму|
|
|