POSLEDNJI METAK U PARIZU - PRICA PRVI DEO

by Radeumetnik 9/12/2008, 1:47 pm

Došao čovek u moj atelje, ušao bez kucanja, ispod miške doneo nekoliko zidarskih piva, i upita me jel slobodno. Pa sad kad si već ušao, vidim da si kupio i ulaznicu, udji čoveče. Da ne dangubi otvori on odma dva piva, jedno doda meni a jedno ostavi sebi. Pa nazdravismo ko da se poznajemo sto godina. Pravo u centar, prvo da sviramo pa će već čovek reći zasto je došao.
Kad je odpio on se zagleda u mene ko da će da me strelja pa ispali prvi metak. Ti si taj koji piše priče, ti si taj koji si me u tvoju priču stavio, pa sad nemam kud moram da se pravdam da si ti to izmislio i sve ono namestio.

Uh, vidim ja da je loše počelo. da sam ovom mnogo dužan, pojavio se predamnom živi lik, da me upita što sam ga uzeo u usta i pred svetom ga ko neku žensku razgolitio.
Dobro rekoh, ti si se prepoznao, vidim da si došao s namerom pa kaži mi šta je već po sredi.
On me sluša a vidim da se narogušio i skoro da će da nasrne na mene, al se stiša i ispali drugi metak.

Ti si pisac, što si me ubio na kraju tvoje priče, zar ti bilo malo da me daš u promet pa da me posle onako ubiješ, da umrem ko neka pička. Sereš i da mi niko nije došao na sahranu, kažeš svi su odahnuli kad su me oladili, da sam bio čmar i sve sam gledao da sjebem, da sam otimao, krao, i dopizdio svima.

Čitam redove, kako sam ja propalica, kako sam oca mlatio i rodjenu majku oterao u grob.
Uh ovaj lik će me pitati i kojoj sam prvoj cavi uza zid njufer skinuo. Pa nagnu malo ono pivo i nastavi istim tonom. Zar te nije sramota, da mi onu stvar meriš, pišeš da mi žena leži posle seksa nedojebena. Izvadi jedan papir i poče da mi taksativno redja, gde sam ga ocrnio, gde sam mu se narugao, gde sam kao pas lajao i izmišljao.

Jebote ovaj se odrešio, ima da me košta moje pisanje ove lude glave. Pa reko da bar popijem ovo pivo dok me nije strefio treći metak. A on ispali ne metak, već granatu. Kaže mi šta ti imaš sa mojom ženom, odakle se znate, odakle ti to da voli da nosi crne tanga gaće, da joj je malo jedan put . Da se pali kad je kažem da je kurva. Uh, opet sam pričao ono što sam trebao da izostavim, sve se prisećam koji bi on bio lik, iz koje je priče došao da mi naplati one moje reči. Ali ne vredi ne uspeva mi da ga smestim ni u jednu priču.

Lik otvori i drugo pivo, pa se prvo napi i onda ubaci metak u cev. Čekam šta će sad, hoće li me pogoditi u glavu, u stomak da se duže mučim ili će promašiiti jer mu je ruka zadrhtala.
Gledam ga, jesam ludak sto nasto, kad sam ovog izazvao, gledam mu ledja, mišiće, nabijen sav, da me šakom raspali, koji metak, ubiće me garant sa onom njegovom šakom.

Ali kao da mi je ostavio vremena da se duže mučim, da uživa u mojem izrazu lica. Njegove reči su me zatekle i za malo nisam pao sa stolice. Kaže meni ja ću da ti ispričam priču o meni a ono da obrišeš, jesi me čuo. Pa bi da nastavi ali prvo se napi onog piva i podrignu da mi pripade muka,
reče da ga u priči nazovem Lift boj.

Koji zahtev. Ja se već radoznao malo otkravih i ne bih da ga prekidam i on nastavi pa ću sad da mu dam priliku da ispriča to što ima pa da odahnem od budale.

Lift boj sam postao u Parizu jer drugi posao nisam mogao da radim, nisam ni hteo da budem zidar da malam i jebavam neke babe po Parizu. U Pariz sam došao sa četkicom za zube i pasošem koji sam platio jer nisam bio punoletan. Imao sam sedamnaest godina kada sam došao u Pariz.
Jezik sam znao prilično dobro jer mi je majka bila profesor francuskog jezika pa sam od malena taj jezik učio kao maternji. Ona je želela da mi usadi ljubav prema tom jeziku pa sam pre polaska u školu već jako dobro znao da govorim.

Našao sam se na stanici, izašao iz voza, posmatrao sam taj svet koji se toliko razlikovao od Beograda. Prvo sam hteo da prošetam, da posmatram, da sa tih lica pričitam neke njihove priče, da sednem i popijem kafu dok oko mene svi nekud žure. Dok sam pio tu svoju prvu ekspres kafu u Parizu naviše sam poglede usmeravao na Parižanke, na ta ženska lica koja su prolazila ispred mene kao na modnoj pisti pa sam sa zadovoljstvom zaključio da nisam pogrešio što sam došao.
Samo onaj ko nije video Parižanke nije ni mogao da oseti navalu strasti, neku žudnju da te lepe i elegantne devojke sa tako širokom osmehom odvedeš u prvi hotel i da sa njom ne izadješ tri dana. Bio sam previše mlad da bi ostavio utisak, moja jeftina odeća, duga kovržava kosa vezana u rep, brada tek se nazirala i brkovi su mi se tek ocrtvali ispod nosa.

Kao mlad jelen, kome još nisu izrasli rogovi, koji će još čekati vreme kad će bitis preman za parenje. Koji miris je lebdeo u vazduhu, svaki parfem je u meni otvarao novu stranicu i pisao stotinu reci u jednoj, one su zanosne i poželjne i toga su svesne. Taj miris je samo kod mene podigao njuh do stadijuma psa goniča. Svaku koja je prošla sam prvo omirisao i po tom mirisu sam ih počeo razlikovati, svakoj sam davao novo ime, svaku sam posedovao i dodirnuo.
Imao sam novaca tek za jednu noć u nekom jeftinom hotelu, ali me to u opšte nije zabrinjavalo jer sam smatrao da unapred misliti loše i negativno je ćista glupost. Tek sutra ću videti šta dalje, uvek postoji neko rešenje, neki izlaz, neki put koji ću slediti.

Život je sastavljen od slučajnih susreta i rastanaka sa nekim ljudima koji u nama ostave dublji trag, neko sjajno sećanje. Svi ti slučajni susreti nas navode da mislimo da se svi putevi jednom ukrštaju i svi susreti su gotovo početak naše gotove vere u sudbinu. Posmatrao sam grupu mladih u žutoj odeći koji su prošli pevajući i igrajući. Ponavljali su reči Hari Krišna, Hari, Hari, na njihovom licu se nije ocrtavao ni jedan trag brige, ni jedan pogled nije odavao da je u njima prisutan strah o tome šta će doneti ovaj dan. Gotovo da im pozavidim, da im se pridružim, da odbacim ovu odeću, obrijam glavu i svi moji problemi će biti rešeni. Ovako u Parizu sam, tu pripadnost grupi sam video kao spas, kao izlaz.

Ali odbacio sam takve smešne misli jer sam u Pariz došao sa drugim namerama, moja avanturistička priroda me je povela u jednu novu storiju mog života koji samo ti možeš napisati a ja ispričati.

Sedeo sam i već da sam krenuo naslepo da cunjam po gradu, kad je pored mog stola sela devojka otprilike mojih godina, sa nesto starijom zenom sa crnim šeširom i čipkanim rukavicama.
Privukla me, prešla je preko mojih očiju svojim zelenim očima gotovo drsko i skoro da mi se nasmešila, kao da je u tom jednom pogledu bio poziv da taj nas susret je baš došao u pravom trenutku. Njena crna duga kosa je padala u slapovima po njenim ledjima i sijala kao da je posrebrena. Uzak struk, lepa zadnjica, noge koje su se isticale uske farmerke, grudi i bradavice su se nazirale ispod lagane košulje. Odmerio sam je bezobrazno i nametljivo što je kod nje izazvalo taj odgovor koji nisam ni očekivao. Razgovarala je na francuskom sa ženom u crnom šeširu, ali sam u toku razgovora čuo da je nekoliko puta rekla nekoliko reči na srpskom.
Bio sam iznenadjen kratko tim saznanjem da je ona po svoj prilici ili iz Srbije ili je rodjena u Parizu. Žena sa kojom je razgovarala mi se učinila poznata, nisam mogao da se setim odakle mi je to lice poznato. Kao da sam više puta to lice negde video, u novinama, na televiziji, možda čak i na filmu.

One u Parizu nisu samo u prolazu, one su tu kao kod svoje kuće. Zadržao sam se na stolici i odustao da napustim ovu baštu, da se prepustim čarima velegrada. Nisam mogao da svoj pogled obuzdam, sve češće je lutao po njoj, zadržavao se u njenom pogledu. Privlačila me je i zadržala na mestu, da sam samo povremeno svoje misli skretao u drugom pravcu. Sve se promenilo tim našim susretom. Flertovali smo i mazili se pogledom, svaki pogled je bio kao dodir, svaki osmeh kao udar struje po telu, koji je podizao dlacice da se najeze. Svoju strast sam ispoljio i gutao je pogledom, skoro da sam je ljubio pune usne i poigrao se jezikom sa njenim koji je ponekad se nazirao i iskocio izmedju pravilnih i belih zuba. Ona je sve više razgovorom pokrivala sve češće poglede koji su prema meni kao jato leptira leteli. Svaki me dotakao, svaki se otvorio i poneo me da sam osetio zadovoljst vo tom pažnjom, ona je bila dobrodošlica, ona je bila ta koja me dočekačala i dala mi nadu da u Pariz nisam došao slučajno. Da ću Parizu provesti više od jedan dan i vratiti se nazad sa svojom povratnom kartom nazad u Beograd.

by Radeumetnik 9/12/2008, 1:49 pm

Nisam znao kako, nisam znao zašto ustao sam i prišao sam njihovom stolu i upitao ih ima li neka knjzara ili turistička agencija u blizini. Izvinuo sam se što sam ih prekinuo u razgovoru. Moj francuski je bio besprekoran, moja majka je bila odličan učitelj, izgovor, lezernost i spontanost su se osecala iz mojih prvih reči. Devojka mi je rekla da u blizini ima pored galerije jedna velika knjzara a agencija je par stotina metara niže niz ulicu. Dobio sam odgovor ali mi je ljubaazam ton i osmeh dao povoda da ni sam neznam zasto se prestavim i kađem da se zovem Mateja i da sam doputovao iz Beograda. Starija gospodja je podigla obrve i zagledala se u mene, a mladja je pruzila ruku i izgovorila jednostavno: - Lara -. ljupkost, njen zavodljiv pogled i igra koja se iz svakog pogleda nastajala me prikovala da sam stajao kao kip i pricao o tome da sam impresioniran ovim gradom koji na slikama ni blizu nije ono što je kada se dodje ovde.

Pitala me kako to, da tako govorim dobro francuski. Mislila sam da si francuz, ni jednom rečju se nisi odao dok nisi progovorio na srpskom, tek onda sam videla da si iz Srbije.
Ponovo smo pričali na francuskom, pitao sam je da nije rodjena u Parizu ali se ona na te reči nasmejala i rekla da se rodila u Atini. Rasla u Njujorku a sada živi tu jer je na fakultetu u Parizu.
Pitala me šta mene dovodi u Pariz. Rekao sam da je krivac prvo moja majka koja me je naučila da govorim francuski i usadila ljubav prema toj zemlji. Rekao bih ugnjavila me je i prenela na mene želju da jednom dodjem i uverim se sam o svemu što mi je pričala.
Na pomen majke u očima Lare kao da se spusti neka koprena, neka bol me preseče i skoro da sam se pokajao što sam pomenuo majku. Nešto sam u njoj pokrenuo da sam se osečao kao krivac i zastao sam. Zahvalio sam se i nisam više hteo da budem nametljiv, pozdravio sam se i
poželele su mi da mi boravak u Parizu bude ugodan. Čista kurtoazija. Krenuo sam, sa žaljenjem, na svojim ledjima sam osećao Larin pogled. kada sam bio nekih desetak koraka odmakao okrenuo sam se i mahnuo joj. Smešno. Čemu. U ovom više milijunskom gradu to će biti jedini naš susret. Ona mi je odgovorila i pratila me pogledom dok sam odmicao niz ulicu.

Sve što sam zaključio bilo je pogrešno. Laru sam ostavio da sedi, a ja sam krenuo da okušam svoju sreću, da se suočim sa Parizom, da se snadjem i preživim. Time što sam se našao u tom nepoznatom gradu, koji je svojom veličinom bio prema Beogradu prava džungla, kod mene je probudio sva čula, ono koje mi je naj više trebalo, nagon da preživim, da opstanem je gotovo pulsirao u meni svakim otkucajem srca. ispunjavao me adrenalin i zadovoljstvo, moja mladost je bila eliksir i sva snaga se budila u meni da u ovom gradu sebe vidim i iduće godine.

Došao sam do galerije i knjžare. Umesto da udjem u knjžaru gde sam hteo da kupim kartu Pariza, ušao sam u tu veliku galeriju. Sa zidova su me dočekale boje, likovi i figure. Išao sam naslepo preskačući slike dok se nisam zadržao na jednoj. Na toj slici, na liku koji je prestavljao zensku figuru su nedostajale oči. Lik na kojem sam zamišljao Larine oči je prihvatio tu promenu, više mi nije bio čudan i razumeo sam tu nemu poruku slikara. Videćeš one oči koje želiš ako se potrudiš, ako. Samo moja pretpostavka, želja da zamislim u tom liku onu koju sam ostavio da sedi u bašti restorana.

Stajao sam i pažnju mi je odvukao crni klavir koji je stajao nedaleko od mene. Setio sam se svojih prvih vežbi, toliko sati provedenih uzalud. Majka je htela da svisne. od mene nikada pijanista neće postati. Seo sam i podigao poklopac. U tom delu galerije gde sam jedini bio posetilac razlegli su se zvuci poznate i meni drage melodije. Klavir je bio naštimovan i kao da mi se obradovao, svaki zvuk je trerperio u tom prostoru, magija, muzika i boja u jednom, moj zanos u tom prostoru daleko od kuće. Gotovo nestvarno. Svirao sam i predavao se muzici kao da sam zbog toga došao u Pariz. Moje ruke su prihvatile da se probude i nisu se opirale već su se obradovale tom iznenadnim susretu sa dirkama koje sam davno ostavio.

Osetio sam pre njen miris nego prisustvo, ušao je u mene i skoro da sam znao da iza tog mirisa me čeka susret sa nekom ženom koja će sigurno biti vlasnica tog divnog parfema.
Samo pogledom sam okrznio njen i nastavio da sviram. Ona je stajala i slušala. nije me prekinula, ni jednu reč nije rekla, stajala je u zanosu zvuka i slika koju sam prvu video bez očiju je dobila ponovo svoj smisao. Ni njoj nisam video oči a znao sam da će me iznenaditi svojom pojavom. Bila je starija od mene sigurno desetak godina. Oko dvadeset pet do dvadeset sedam godina, raskošna u svakom pogledu, obučena sa ukusom i stilom, frizure koja muškarca ostavlja bez daha. Našminkana i doterana, magnetski privlacna, rasna ženka, koja je svesna svojeg seksipila. Gotovo da sam se osetio kao mužjak pored nje, da se i ritam mojeg sviranja promenio, u pokretima i zvuku se osetila strast i ona me polako obuzimala celog.

Završio sam poslednju sekvencu, začuo sam aplauz i bio sam nagradjen više nego osmehom.
Ona je o sebi dovoljno znala, umetnost je njen svet, u tim krugovima je pronašla sebe, u ovoj galeriji je radila i njen susret sa vizijom mladića koji zaneseno svira je bila za nju bajka koju je prihvatila kao nešto normalno, uživala je u muzici, uživala je posmatrajući tog mladića mnogo mladjeg od sebe i poželela ga je. Sama je bila zatečena svojom željom, preplavila ju je strast i
njene su usne gotovo gorele od želje da se upiju u te pune usne tog mladića koji se u galeriji pojavio kao duh.

Ona je brljala na francuskom, reci pohvale, reči divljenja, reči koje su ga kao bujica zasule, da je stajao gotovo kao kip i samo je progovorio. Hvala. Pitala me je jesam li pijanista, da si je zvuci poneli da je imala sliku da sam mladi pijanista. Ne daleko od toga, samo pijanista u pokusaju. Moj sarkazam nad činjenicom da sebe nisam nikada video kao pijanistu je kod nje izazvao salvu pitanja. Njena slobodna reka znatiželjnih misli, njena pažnja i privlačnost od koje sam skoro pocrveneo kao rak u licu. Nisam očekivao takvu njenu pažnju i njen interes za mene.
Sebe sam video kao lutalicu, koji ne zna ni gde će spavati i da li če sutra imati novaca da jede.

Iznenadio sam se pozivu da ručam sa njom, ta sloboda, prirodnost i nonšalantnost žene koja zna šta hoće, koja slobodno upućuje poziv muškarcu u meni koji je privlači.
Nisam moga da odbijem njen poziv, godilo mi je, moja sujeta je bila nahranjena, skoro da sam je par puta svlačio pogledom i sebe zatekao da me ta žena privlači i sa njom se neće završiti samo sa ručkom. Gotovo sam bio siguran da me ona želi. I taj me osećaj nije nikad varao.
Njen seks, njena erotičnost, njen glas sve se stapalo u jedno. Želim te. nemoj da dugo čekam, jer sve u meni tebe želi. predao sam se čarima, predavao sam se njenoj igri, kao vešta igračica, je svojim telom tražila moje.

Nije bilo u meni ni malo sumnje da je naša obostrana želja koja je nastala u tom prostoru boja i oblika bila čarobna i nestvarna. Kao da sam zvucima muzike je probudio i ona se pojavila i sisla sa slika, izašla iz neke druge dimenzije.
Pružila mi je svoju ruku, Ja sam Mary. Mateja. bio je odgovor. Držao sam njenu ruku više nego što je pristojno, i ona je to prihvatila, nije joj ni naj manje smetalo. Njen dlan, toplota koju je osetio ga preplavila i skoro da je zadrhtao. Miris i lepo oblikovane usne su ga mamile. Pored nje je osetio neki životinjski magnetizam ženke koju je poželeo i ona je uzvraćala mladom mužjaku svom svojom ženstvenošću. Nije se ni trudila da ga zavodi. Ona je jednostavno bila opasno zavodljiva i svesna šta izaziva kod muškarca koga poželi.

U jednom jedinom danu se suočio sa nepoznatim gradom, upoznao je dve retko zgodne žene.
Mary je bila san muškarca. Fantazija koja ga pretvara u živorinju željnu seksa, životinju koja će zadovoljiti svoju glad. Tu nije bilo premišljanja, igra koja je muzika pokrenula je povukla Mary da nije ni razmišljala zašto, kako. Nije razmišljala ona je Mateju želela i to nije krila. Predala se tom mladiću i prešla granice flerta. Fluid se širio, iz nje je izbijao isti poriv, da se spoje. da oseti svoje telo uz telo onog koji će je na vrhuncu povući u vrtlog posesivne želje da Mateju zadrži, da ga prisvoji i kao retku igračku ga posmatra pored sebe na jastuku. [left]

POSLEDNJI METAK U PARIZU - PRICA PRVI DEO

POSLEDNJI METAK U PARIZU - PRICA PRVI DEO

NASTAVAK