TEBE I MENE DA NEMA

TEBE I MENE DA NEMA

Tvojih i mojih očiju da nema,
ne bi bilo, dva oka u srne i jelena,
zelenih livada i crvenih makova,
tvog srca pored mog u grudima.
I mene bi sasvim osvojio led,
planine pokrili teski snegovi,
u meni bi se u noći čuli vuci.
Tvoje i moje duše da nema,
ne bi bilo ove priče o nama,
ni naše vrele krvi u venama,
ni jedan dan našeg života,
ni oblaka ni plavog neba,
ni ptica, dece, nasmejanih lica,
Tvog i mog daha da nema,
ne bi bilo, ne bi bilo,
lahora, povetarca, maestrala
talasa i plavog mora, malog čamca.
Ne znaju ljudi čega sve ne bi bilo bez nas,
ne bi saznali ni za našu ljubav,
ostali bi tužniji za pesmu i jedan san,
Tebe i mene da nema,
ne bi bilo, ne bi bilo,
ljubavi u ljudima, ni srca u grudima.
proleća, letnjih snova, zimske idile.
Tebe da nema i mene, ne bi bilo, nas,
na slikama, u restoranima, na klupama.
Ne bi bilo dosadnih konobara, taksija,
tranvaja i autobusa u kasne sate.
Tebe i mene dok još ima i priča nema kraj,
i pesma ima stih i ljubav ima par.
Tebe i mene da nema, ne bi bilo,
ni dana naše ljubavi, čežnje, sećanja,
očekivanja i skrovitih mesta na svetu.