KAMIČAK
KAMIČAK
KAMIČAK
Često prljam papir rukama i zid rukama. Hoću da sačuvam u tragovima ono što unosi svetlost u moj život. Na dlanu se ukrštaju linije kao putevi sudbine u mojem zivotu. Ne želim da pišem o besmislu i nedostižnosti već o radosti kada sam sačuvao sećanje na dan kada sam bio srećan i zapamtio svaki trag koji me izveo na put, pokazao onu stranu koja se zove život.
I kada me stigne umor, oči mi se sklapaju savlada me san, ponekad se probudim u snu. Dok i tamo zaspim zavolim nekog, ljubim i prodje čitav jedan život i onda se ponovo probudim na javi i ona me pogleda, dotakne rukom moj obraz, nasmeši se i poljubi moje usne i kaže dušo moja tvoj kamičak uvek svetli za tebe.
Još stoji u kutiji kamičak koji čuvam zajedno sa klikerima sa kojima sam se igrao u detinjstvu. Kamičak koji sam pronašao jednom na obali, koji je taj dan bio dovoljan da me usreći, da ga stavim u džep i sačuvam. Ponekad ga ponesem da ga more okupa i pokaže mu sjaj i boje. On tada svetli samo za mene, dok sedim na obali držim ga i kao nešto najvrednije što sam pronašao.
Setim tada bake koja znala reći kada se rano probudim i pružim ručicu ka poslednjoj jutranjoj zvezdi na nebu, pile moje, jesi li je uhvatio, ako jesi čuvaj je...
Radomir Todorović
Često prljam papir rukama i zid rukama. Hoću da sačuvam u tragovima ono što unosi svetlost u moj život. Na dlanu se ukrštaju linije kao putevi sudbine u mojem zivotu. Ne želim da pišem o besmislu i nedostižnosti već o radosti kada sam sačuvao sećanje na dan kada sam bio srećan i zapamtio svaki trag koji me izveo na put, pokazao onu stranu koja se zove život.
I kada me stigne umor, oči mi se sklapaju savlada me san, ponekad se probudim u snu. Dok i tamo zaspim zavolim nekog, ljubim i prodje čitav jedan život i onda se ponovo probudim na javi i ona me pogleda, dotakne rukom moj obraz, nasmeši se i poljubi moje usne i kaže dušo moja tvoj kamičak uvek svetli za tebe.
Još stoji u kutiji kamičak koji čuvam zajedno sa klikerima sa kojima sam se igrao u detinjstvu. Kamičak koji sam pronašao jednom na obali, koji je taj dan bio dovoljan da me usreći, da ga stavim u džep i sačuvam. Ponekad ga ponesem da ga more okupa i pokaže mu sjaj i boje. On tada svetli samo za mene, dok sedim na obali držim ga i kao nešto najvrednije što sam pronašao.
Setim tada bake koja znala reći kada se rano probudim i pružim ručicu ka poslednjoj jutranjoj zvezdi na nebu, pile moje, jesi li je uhvatio, ako jesi čuvaj je...
Radomir Todorović
Permissions in this forum:
Не можете одговорити на теме у овом форуму