PORED REKE

PORED REKE

Pored reke,
naš dah je topio led,
oslobodio šlepove i lance,
i šaputao si o ljubavi,
volim te,
jedina,
želim te držati,
ali znao si da odeš i sve
da se zaledi ponovo,
moje malo srce i
suze mi pokvare šminku a
lice se pretvori u klovna.
Nisam jedina,
nisam dovoljna,
nisam lepa,
nisam ti ona,
nisam,
a volim te,
ja, ptica,
koja će se smrznuti,
sama.
Ali to nije najgore,
najgore je,
što me ne voliš,
što mi kažeš,
ma daj, ne drami,
što se ti smeješ
krilu koje si slomio.
Najgore nije prošlo,
najgore će tek doći
kada me ubija tišina i
ledi samoća
i počneš do ludila
da mi nedostaješ.

Radomir Todorović