PUSTITE

PUSTITE

Pustite
da sanjam grad koji se u budi u noći,
da osetim miris njene kose,
dok mi se vrti u glavi od vina
čekaću voz kojim neće doći.

Pustite
noćas je za nju vatromet
počeo sam ponovo da pijem
na uglu da je očekujem,
pesmu da joj dam.

Pustite
noćas sam sve izgubio,
noćas su ulici ime promenili,
noćas je nisam nasao,
pustite me i ovo je već previše.

Pustite
i auto sam zaboravio gde je
rekli su mi nemaš ime na vratima
pošta joj stiže na staru adresu,
a ona više ne stanuje tu.

Pustite, molim vas,
na ovoj klupi u parku smo sedeli
za ovim stolom u bašti poljubili,
večeras tražim ključeve od stana
a ni sebe više ne poznajem.

Pustite,
da sanjam grad koji se u budi u noći.
da osetim miris njene kose,
dok mi se vrti u glavi od vina
čekacu voz kojim neće doći.

Radomir Todorović