LAKU NOĆ - balada

LAKU NOĆ

Priču počneš na kafanskom stolu
pišeš reči na salveti u velikom bolu
polomiš čaše i krikneš, zašto je nema
izgovoriš ime, ljubavi gde si a nje nema.
Napustiš detinjstvo i školske klupe
i počneš tražiti izgovore i reči glupe
i onda shvatiš reči nežne nisu skupe.
Životom iskoračiš da pronadješ pute
za grehe ti dodje i djavo po svoje
i prodje ti život i sklapaš oči tvoje
i priču početu za kafanskim stolom
završiš srećno ili pričaš sa bolom
i onda shvatiš reči nežne nisu skupe.
Dok gitara svira duša ti gorko plače
pomisliš šta te to sve za nju veže
i srce počne da lupa, lupa ko ludo,
pomisliš doći će, doći će, desiće se čudo,
polomiš čaše i krikneš, zašto je nema
izgovoriš ime, ljubavi gde si a nje nema
i srce počne da lupa, lupa ko ludo
pomisliš doći će, doći će, desiće se čudo.
Dok zadje mesec i zvezde i noć prodje
u zoru krikneš uzalud, ona neće da dodje,
životom iskoračiš da ponadješ pute
za grehe ti dodje i djavo po svoje
i prodje ti život i sklapaš oči tvoje
i priču početu za kafanskim stolom
završiš srećno ili ispričaš sa bolom.
Napustiš detinjstvo i školske klupe
i počneš tražiti izgovore i reči glupe
životom iskoračiš da pronadješ pute
i onda shvatiš reči nežne nisu skupe.
Dok kiša pada, gubiš poslednju nadu
i krikneš zašto, zašto mi te kradu,
opijaš se i plačeš, a sve će proći
svi dani dani loši i besane noći,
i kada bi sad stekao čudnu moć,
u srcu što se skupilo izgovoriš
da mi se srećo najednom stvoriš
rekao bih volim te i želim laku noć.