REKLA SI

REKLA SI

Rekla si dodji, čekam te nemoj da kasniš,
ne volim biti sama na stanici, a kasno je,
oni što prodju, zuriće u mene a to ne volim,
gledaće u mene ako budem šetala ili sedela,
biću i sebi sumnjiva, nekako jadna i prljava,
kao devojka na uglu u izlogu jeftina haljina.

Smejala do suza mojim šalama i pričama
pričao sam ti o sebi da ne umem da ćutim,
nisi verovala mojim pričama, obećanjima,
rekla si sve priče su iste, izgovori su slični,
svi koje znam su mi kao neki stari tragovi,
na kraju su mi svi prijatelji ili dobri drugovi.

Baš se pogodio i dan da se vidimo, zar ne,
nešto danas deluješ umorno i neispavano,
više mi ćutiš i sediš zamišljen nego obično,
hoćeš li reći gde si, tamo da te pronadjem,
dok popijem kafu i popušim ti mi sve kaži,
ko je danas bio kriv, šta te sve nerviralo.

Nas dvoje smo zajedno i u svemu drugačiji,
razlikujemo se od svih parova i starih ljubavi,
suviše mi je malo vremena da te upoznam,
možda bi se oko nečeg razišli i ti se naljutio,
možda ćeš u meni videti senku druge devojke,
videti mene kao nju u nekim starim pričama.

Ponekad stičem utisak, da sumnjaš u mene.
da mi malo veruješ, da me polako napuštaš,
u mislima sam pogubljena i tako nesigurna,
slušaš li ti mene kada ti kažem da ćutim,
o ljubavi i o sebi uopšte malo bi da govorim,
nekako se potrošim ja bih da sve to osetim.

Znaš govorila sam često ovo sve nije za mene,
i te veze su mi bile dosadne, nekako traljave,
sa tobom sam kratko i imamo malo vremena,
šta znaš možda bi ti dosadila ili bi te nervirala,
koliko će mo mi trajati ne znam ni ja sama,
suviše malo smo vremena, a nemamo ni izbora.

Ej, gde si ti, gde si se pogubio, sedi do mene,
zašto seo si preko puta, daleko si od mene,
danas sam i ja trčala, i baš sam se umorila,
vidiš kako ja zevam, i patike su mi prljave,
nisam se ni tuširala, pet puta se oznojila,
pošla sam malo ranije a kiša je već padala.

Danas smo bili kratko, malo smo se i ljubili,
znam te, ti bi se i na ulici samnom ljubio.
U restoranu piće popili i držali se za ruke,
dok su pored nas prolazili neki drugi parovi,
pogledala si na sat i svoje pristigle poruke
devojke preko puta su se glasno smejale.

Idemo. Naše vreme je kao pesak iscurelo,
platili smo račun, obukli se i polako izašli,
dok dodješ do kuće trebaće ti više vremena,
ja ću već biti u kući, lepa, čista i okupana,
čućemo se ujutru, ako se ti ne uspavaš,
zovi me na mobilni znaš da fiksni ne radi.

Radomir Todorović