DOBAR DAN

DOBAR DAN

Svanuo
i stao u red
sumoran i bled
konačno je i njemu
svanulo.
Rodjen je toga dana,
te godine,
kada je potpisan mir,
već sledećeg
vratio se otac iz rata,
bez noge,
preko noći ostario,
došao nekako,
mršav i sed.
Tog jutra i
toga dana zvono je
često zvonilo.
Svi su se krstili
i molili.
Tog dana se
veselili jer su
i sina oženili.
Taj dan su upamtili
svi koji su
se zaljubili ili
nekom izjavili ljubav,
koji su se rastali i zaplakali.
Taj dan su neki propustili,
jer su ga prespavali.
Toga dana za njih,
već sutra,
biti neće, proći će,
novi doći će,
možda sličan,
ali nekako drugačiji,
sigurno,
po nečemu poseban,
nekome očekivan,
nekom preko potreban,
nekome prvi a nekome
poslednji u nizu.
Kada je životu kraj,
ili tek rodjenje, blizu,
ko će ga znati,
teško je to da se to glavom
shvati, ali se plati.
Teško je dan imati,
preturiti ga preko glave,
a kamoli celu nedelju,
godinu ili vek.
Deca bi možda ovaj
dan nazvali,
Šiznilend,
neko starije dete,
Diznilend,
a odrasli bi rekli,
ma to je deco samo
jedan običan dan,
četvrtak, dvadeset treći maj,
2013 godine, radni dan,
običan da ne može biti
običniji.
Zato se uzmite u pamet,
svaki je jednako važan.
Zato, recite svima,
i prijatelju i neprijatelju,
dobar dan,
i komšiji, ne budi ljut,
nazovi i ti dobar dan,
nekome prvi put,
sledećeg će ti biti
mnogo lakše reći
dobar dan...