Barka Jasmina

Barka Irina

U luci, siguran vez ima
na obali ceka dok je zima
svog mornara i pesmu
podignem bukaru crnoga vina
u njeno ime, za njena jedra
cvrsta i lepa ko cure nedra,
kada prolazi, kada se krece,
zivote, eto i moje puste srece.
-
Zasto je sada na rivi bosa,
ona se seta, smeje, ne stidi
i talas raspe smeh ko rosu
Zasto je vetar voli to se vidi
kad joj zamrsi i plavu kosu.
-
Ona je jedna devojka mlada
il gospodja fina, staroga grada
zanosna Irina, tvoji smo gosti
po malo veseli, sa karnevala
iza nas trag je, ko rec u istini.
bokovi ti beli, boze oprosti
feral i svetlo, ime na pramcu
vidi lepote na malom camcu.


Sa pucine ne vraca se sama
i vetar juzni duva mi u lice,
voli je more, ko bajka u slici
dok bacam osti, jedinu mrezu,
u talase modre sa krikom
poletese i sivi galebovi na litici.
-
Kad se vratim ceka me
tisina neka fina, toplo
pucketa vatra u kaminu
da uzivam u kuvanu vinu,
kao u pesmi i zivot ceo
polako slaze deo po deo.

-
Bice i kise, neka,
i Pila postace ponovo reka
i vetar palme sve probudi,
da grmi, seva i munja ceka
planinu zove, coveku sudi.
-
Nastavlja zivot, ovaj rod,
i svakoj glavi na panju,
duboku boru nace na licu,
navek ucrta i svaki god,
opara se i crveno platno
gde je nastao svaki bod
ko da je iglom nanet bol.
a oko je oko, uvek mlado,
jos je rado, da se nasmeje.
-
Zemljo u sumraku sudbe klete
u noci tamnoj gasi se ovaj svet
rasuce se so zemlje u zvezdani let
kad sunce okrati svoje staze
s novom nadom srecni polaze.
ostavice dom, i do zlatne zvezde
u Nojevoj barci, odabrani jezde.