Deli nas nesto...

Deli nas nesto...
-
Deli nas nesto ko
nebo i more, gde je
iskra nestale iz oka,
reci ko u rovu, na puskomet
posmatramo se na bojistu
i barjake smo pogubili u
svojim proslim bitkama.
-
Deli nas parce zemlje
i san da se zajedno budimo
al zivi se pomerili nismo,
nismo u molitvi ni u bogu
deli nas isti zid cutanja.
nas ni reci vise ne dele.
-
Ni usne nas nisu ugrejale
ni ruke nam se ne doticu
pa se jos ne oprastamo,
gledamo se, ko neki stranci,
vec vidjeni u zacaranom gradu
ili nenadano u drugom zivotu.
-
Zaboravljeni u mladosti,
u ljubavi, vec epizodisti,
mi losi statisti cekamo
da se upali nase svetlo i
stavimo kostime i sminku.
-
Sta je to ostalo od nas
ostalo kao od losih snova
ko deli nas, gde nestade
i govor tela, car zivota,
gde to postoji i ceka nas,
tvoje i moje zivo vreme.
-
Ne nepoznajem te vise
ne poznajem ti ni ukuse
ni mirise od pokusaja
da izmisljam novi svet
i platim cenu za veru
da nadjem odgovore na
putu straha u trijumf.
-
Ne umem da se obezlicim
ne pripadam ni sebi ni
tebi, u bolu zadovoljstva,
sa zivotom sve isplacujem,
Ako, ostaje nam srce,
u pesmi se voli vise,
na zemlji i koraci nade.
-
Nije ni ovo moja kuca
u kojoj se ne vidis
i ja ne postojim vise,
ni ja nisam vise tvoj
ni zivot nije vise moj,
i voz nasih pokusaja.
-
Cekaj da se preselim
gde sunce zalazi kasno
kad ustane pocinje sve
i istina, nove dane
cekacu kao kaznu kada
me moja samoca zarobi.
-
U molitvi bog pomiluje.
U secanju uspavanog grada
ostacu kao duh koji luta
dok ne zamrem u prividu
da se svet obnavlja, jednom
neka i dan pocne bez mene.