Шта је Хардвер и за чега служи

Хардвер, уређаји рачунара али и друге телекомуникационе опреме. Можда најједноставнија дефинициа хардвера је да је - хардвер све што је опипљиво или додирљиво.
Чине га:
* "Матична" или "основна" плоча која најчешће обједињује бар:
* Процесор и
* "Примарну" или "радну" меморију
* Секундарна меморија
* "Тврди" или "чврсти" диск
* CD читач и/или писач
*DVD читач и/или писач
* Комуникације и мреже:
* Модем
* Мрежни адаптер
* Улазно-излазни уређаји:
* Видео подсистем и Монитор
* Штампач
* Скенер
* Звучник
* Миш
* Тастатура

Матична или основна плоча је најважнија штампана плоча у рачунару. На њој се налазе микропроцесор, ROM као и више конектора у које се "убадају" друге штампане плоче са одређеним функцијама (звучна картица, графичка картица, ТВ картица, мрежна картица, модем, меморијска картица са RАМ-ом, управљање дисковима исл.). Поред наведених елемената, на матичној плочи се још налазе и јужни мост и најчешће и северни мост.

Матична плоча служи за обједињавање и комуникацију компонената рачунара, те знатно утиче на целокупне перформансе. Због тога је приликом избора састава рачунара веома важно у старту одабрати квалитетну матичну плочу.

Матичне плоче су током времена преузимале на себе све више и више посла осталих компоненти рачунара. Тако, врло брзо су се појавиле плоче које имају интегрисану графичку картицу, затим интегрисану звучну картицу, па мрежну итд. Овакве "интегрисане" картице генерално важе за мање квалитетне него екстерне, премда се та разлика током времена смањује, што нарочито важи за звучне и мрежне картице.

Процесор (у рачунарству) је извршна јединица — прима и извршава инструкције прочитане из одговарајуће меморије. Када се каже само „процесор“ најчешће се мисли на централни процесор (енг: central processing unit — CPU, централна процесорска јединица), али постоје и процесори специјалних намена као што су процесори сигнала, разни графички процесори, итд. Сам по себи процесор не чини рачунар, али је један од најважнијих делова сваког рачунара.


Примарна меморија је меморија која је директно доступна процесору рачунара преко његових главних магистрала (адресних и за податке), без потребе за алтернативним улазно-излазним и често значајно споријим начинима комуникације.

Примарна меморија се користи за смештај података и инструкција које рачунар у том тренутку извршава, односно као радна меморија рачунара (сем у случају када се у њен садржај не може мењати - разне ROM меморије).

Секундарна меморија је меморија која није директно доступна процесору рачунара преко његових главних магистрала (адресних и за податке). Да би се дошло до садржаја секундарне меморије он прво мора да се (привремено) пребаци у примарну (радну) меморију, а по завршетку обраде (уколико је то потребно) "врати", односно адекватно ажурира одговрајући садржај секундарне меморије.

За присуп секундарној меморији потребни су додатни системи и често мноштво процесорских инструкција ради контроле тих додатних система. Због тога је приступ секундарној меморији и далеко компликованији и спорији него примарној меморији.

Тврди или чврсти диск (енгл. hard disk - хард диск) је врста секундарне меморије. Подаци се снимају магнетним путем, у концентричним круговима (цилиндрима) на површини тврдих округлих плоча (дискова).
Прве тврде дискове је направио IBM 1955. године (IBM 350 Disk File за свој рачунар IBM 305), а изумео их је Рејнолд Џонсон (Reynold Johnson). Састојао се од 50 дискова пречника 61 cm, а укупни капацитет им је био 5 милиона карактера. Имао је једну једину главу (уместо једну по површини) па је време приступа било јако дуго.

Нешто касније су произведени и уређаји са измењљивим пакетима тврдих дискова, али је због недовољне прецизности у позиционирању глава овај систем значајно ограничавао капацитет па је убрзо и напуштен.

1973. године IBM је произвео први потпуно затворени систем (3340 "Winchester"). Ово име („винчестер“) је остало у честој употреби до пред крај 20. века, а још увек се користи у неким језицима (нпр. у руском и украјинском).


ЦeДe читач је уређај који оптички ускладиштене податке на ЦД-РОМ диску претвара у електричне сигнале тако што се информација чита усмеравањем црвеног или зеленог ласерског зрака на површину диска и детекцијом интензитета рефлексије, који зависи од постојања јама (pit) и површи (land) на рефлектујућем слоју диска. Светлост рефлектована из јаме има много слабији интензитет од светлости рефлектоване са површи.

Рефлектована светлост са површи и јама се преко сложеног система сочива и огледала преноси до фото-диода или ЦЦД-а које могу да детектују разлике у интензитету светлости и да те разлике претворе у електричне сигнале (јединице и нуле). Ови импулси се декодују од стране контролерске логике уређаја и у облику дигиталних података, преко интерфејса, шаљу на матичну плочу рачунара.


ДВД/DVD читач.После животног века од десет година, за које време се капацитет чврстих дискова повећао стотинама пута, CD-ROM меморија је 1996. године, усвајањем стандарда за DVD (у почетку познат као дигитални видео, а касније дигитални вишенаменски диск) најзад добила усавршавање које јој је било потребно да би ушла у следеће столеће. Филмске компаније су одмах сагледале велики CD као начин да се подстакне видео тржиште, постижући бољи квалитет звука и слике на диску који у производњи кошта много мање од VHS трака. Употребом видео компресије MPEG-2, истог система који ће се користити за дигиталну телевизију, сателитске и кабловске преносе, сасвим је могуће да се смести целовечерњи филм на једну страну диска DVD. Слика је исто тако добра као код живе телевизије, а DVD - дигитални видео диск може да буде носилац вишеканалног дигиталног звука.

Модем је скраћеница од модулација и демодулација. Модем је електронски уређај који омогућава конверзију дигиталних сигнала, које шаље рачунар, у сигнале прилагођене карактеристикама телефонских линија и обратно. Поред тога, модем обезбеђује све неопходне управљачке функције које регулишу ток података при преносу између рачунара.


Мрежни адаптер (енгл. Network card, NIC, network adapter) jе део који се брине за комуникацију рачунара преко рачунарске мреже.

Модерне матичне плоче обично на себи имају интегрисан мрежни чип и прикључак, али такође постоје и мрежне картице које се убацују у PCI лежиште. Данас се ређе виђају одвојене мрежне картице, обично се узима додатна картица (уз интегрисану) због могућности прикључивања више мрежних уређаја (нпр. АДСЛ модем, Ethernet), иако неке матичне плоче долазе и са два чипа, односно прикључка.

Данас постоје мрежне картице у 10, 100, и 1000 Мбит/с (Гигабит) изведбама, што означава пропусност података коју може да обради једна мрежна картица.


Монитори су излазне јединице које служе за приказивање података из рачунара. У почетку су монитори били црно-бели, црно-наранџасти, црно-зелени или са релативно малим бројем боја док је данас стандард 24-битна палета боја то јест око 16,7 милиона боја и резолуција 1024x768 пиксела.


Штампач је уређај којим се исписују подаци са рачунара на папир. Подаци могу бити текст или слика. Са дигиталним фотоапаратима појавили су се штампачи који не користе рачунар за исписивање слика, већ је могуће одштампати слику директно из меморије фотоапарата.


Скенер је улазни уређај који анализира неку физичку слику као што је фотографија, текст, рукопис, или неки предмет те га потом претвара у дигиталну слику.

Данашњи скенери су махом десктоп скенери. Скенери користе CCD (charge-coupled device) сензоре за скенирање слике.


Рачунарски или мултимедијални звучници су спољашњи звучници опремљени са прикључком који се укључује на звучну картицу. Рачунарски звучници су обични поједностављени стерео системи без радиа и осталих интегрисаних ствари. Постоји много различитих звучника, од најобичнијих стерео звучника па све до 7.1 surround sistema са напредним опцијама.


Миш је спољашњи уређај за унос података рачунара, један од саставних делова данашњег стоног рачунара и функција му је да се помоћу њега помера курсор на екрану монитора.



Тастатура је периферни уређај рачунарског система направљен по угледу на писаћу машину. Служи како за унос текста, бројева и знакова тако и за контолу операција које рачунар извршава.

Физички, тастатура је скуп тастера са угравираним или одштампаним словима, бројевима, знаковима или функцијама. У већини случајева притисак на тастер проузрокује исписивање једног симбола. Ипак, да би се добили неки симболи потребно је притиснути и држати више тастера истовремено или у одређеном редоследу. Притиском на неке од тастера не добија се никакав симбол већ се они користе за одређене операције на самој тастатури.