Лакто-вегетеријанци или ...

Прва права група вегетеријанаца јесу ово-лакто вегетеријанци и то је "најлабавији" облик вегетеријанизма, јер се из исхране искључује само месо, док су животињске намирнице попут јаја ("ово" у називу), млека и млечних производа ("лакто") заступљене. Комплетни протеини и све есенцијалне аминокиселине остале су и даље на јеловнику, само је избор мало сужен. Биолошка вредност беланчевина јаја и млека виша је него код било које врсте меса, што иде у прилог овој варијанти вегетеријанизма.

Постоји, међутим, мали проблем с масноћама које садржи ова протеинска храна. Посна меса имају незнатну количину масти, што олакшава унос неопходних беланчевина, док јаја имају исту количину масти и беланчевина у свом саставу, а изражено у калоријама, тај однос је готово два према један (9,1 kcal у једном граму масти према 4,2 kcal у једном граму беланчевина).

Пошто тренинг у теретани изискује велики унос беланчевина, оне су практично једини проблем који треба решити. Изражено по килограму телесне масе, процењује се да оптималан унос беланчевина износи 2 грама. Уношење 150-200 грама беланчевина дневно захтева пуно посног млека и млечних производа и избацивање гомиле жуманаца. Aтернатива је додатна суплементација беланчевинама у праху, уз редовну исхрану. У оба случаја можемо добити врхунску форму.

Лакто-вегетеријанци су задржали само млеко и млечне производе у својој исхрани. Унос многих минерала је мало отежан, јер се осим минерала садржаних у млеку, унос осталих минерала ослања на биљне изворе, који баш нису познати по ефикасности, али се уз помоћ додатних количина витамина C ситуација битно поправља. На тај начин се додатно повећава апсорпција минерала. Беланчевине су још већи проблем, али, уколико се уведе додатна суплементација беланчевинама издвојеним из млека (пре свега беланчевинама из сурутке), све може да буде у савршеном реду, бар када је озбиљан боди-билдинг у питању.

Највећи непријатељи вегетеријанаца заправо су прости угљени хидрати. Пошто су урадили једну здраву ствар у свом животу (ово је наравно дискутабилно), улетели су у неколико грешака (што није дискутабилно). Теста, колачи и тоне грицкалица као да више нису проблем, већ се консумирају у знатним количинама, као да о њима више не треба водити рачуна. Многи вегетеријанци овог типа имају проблеме са вишком масног ткива. Према једној теорији, организам у потрази за беланчевинама тражи већу количину хране, пошто је постојећа на неки начин неадекватна. Унос масноћа и угљених хидрата прелази стварне потребе и ето проблема.

У жељи да реше проблем, многи драстично смањују унос хране, правећи грешку која се манифестује успоравањем метаболизма, па се скидања килограма опет не дешава. Дакле, протеински додаци су најелегантније решење за обликовање мускулатуре и, наравно, за скидање килограма, уколико је то циљ.

Вегани су најрадикалнија варијанта вегетеријанаца. Они су све животињско избацили из употребе, тако да је и простор суплементације практично исцрпљен. Ова група људи је по правилу витка, за разлику од претходне, али се не може похвалити развијеном мускулатуром. Прича о теговима и радикалном вегетеријанизму губи смисао. Начин живота ових људи не укључује исцрпљујуће тренинге, јер је могућност опоравка од њих под знаком питања, а вероватно и неки други погледи на свет. Суплементација им вероватно звучи као увреда, тако да на теретану слободно могу да забораве. Ако неко пак помене соју као алтернативу, нека најпре размисли о прохормонима који је прате.

Укратко, мишићи расту и без меса, чак не спорије ни мање, али добра замена мора да постоји. Уколико сте вегетеријанац или намеравате то да постанете, одаберите варијанту, али будите свесни и онога што је прати.