ČUVAR

Sudi li vreme, ponekad presudi brzo
ili čekam da sudi sporo previše sporo.
Jutarnje piće i adrenalin opije i mene
i zanese me jak iznenadni udar vetra

Srušiće se kule za jedan dan i noć
život izgužva noć kao crnu tkaninu
pokida mi konce životu kao lutki
Padom ne stignem izmeriti provaliju.

Kada mi srce zakuca brže seče ga bol,
iznenadni nestanci svetla me uplaše.
Sledim tanku liniju do kraja života
i tragove suza uz muziku haosa

U tami dolazak svetla izazove da
zastane u čudu srce i dah u grudima
kao lutak se zgrčim i naglo opustim.
Čuvar će doći da isprati moju dušu.

Dok ležim zurim u plafon zaključan
čuvar će zaspavati umoran od života
sanjaće bludnicu i mojeg sudiju,
moliću da ne sudi prestrogo o meni.