HODOCASCE

Hodocasce

Imam ja svoje hodocasce.
ovu nestvarnost trenutka
za snove nedosanjane
ili neumornu budnost
da se pronadjem na obali.
Vec se pribojavam
ako te ne ugledam,
ako te drugi bude
grlio, bolece...
Kao da mi je prvi put,
volim te nerazumno,
i tebe se klonim,
jer si mi jedina.
Ti si vrela kao stena,
a ja sam tvoj val,
i krecem se hodom
zarobljenog lava
a ti si hladno nevidljiva.
I Morske kapi, pale
su suze koje
ne gase plamen.
Imam svoje hodocasce,
tamo si ti,
jos te cekam.
Kao obalu te pronadje,
tvoj moreplovac, tebe zeljan.
Prokleta bila, i ova bol,
prestala bi da si tu.
Odlazis al' Bol neka
bude samnom...