OKAMENJENE VATRE

Vetar crta peščane dune
i dve se suze skotrljaše
u taj devicanski svet
po kome ce sva u belom
pevati moja Muza.

Tu si i ti "Žena koja stoji",
a ja " Čovek koji hoda",
i pitam te ko čeka nas
u taj sudnji čas ako te
trošim kao grumen soli.

Tvoja je priča o postanju
kada je nebo okamenjeno,
gde su, okamenjene suze
nastale, i pokrenule vreme.

Čekala si milione godina
da se rodiš kao supernova
i crvene stene upalis u gori
da mi drvo poraste u šumi.

Otvori mi okamenjene oči
pogledaj me i ne okreci se
kada ti poljubiš andjele
ti tada oživiš sve zvezde.

U kojoj je duplji zadrhtalo
goluždravo ptiče moje srce,
i u strahu ispalo iz gnezda
da u večnosti za njim pati.