Sve je to Srbijada

Sve je to Srbijada

NIKO nema što Srbin imade! Jer, gde još na svetu postoji kobasica duža od dva kilometra? A tek skulptura od prvoklasne slanine, u obliku mesarske satarice, visoka 12 metara i teška pet tona? Takmičimo se, i to masovno, u spremanju svakakvih gurmanluka - od mesa, testa, mleka, voća i povrća... Ali i u njihovom "satiranju" - i u brzini i u količini. Kada se sve to zalije festivalima vina, piva i rakije, pa još zatrube dragačevske trube - eto nama zemlje Dembelije!
Gotovo da ne mogu ni da se pobroje sve manifestacije koje slave dobar zalogaj i još bolju kapljicu - kobasicijada, slaninijada, roštiljijada, pasuljijada, kupusijada, sirijada, bostanijada, štrudlijada, švarglijada... i naravno mud(r)ijada. Većina ovih takmičenja, odvija se tokom zime. Smislili ih meštani naših sela i varošica da prekrate dosadu i unesu malo živosti u svoje sredine. Neka od tih mesta tako su dospela na mapu "svetskih atrakcija". Turija - zahvaljujući kobasici, Kačarevo - slanini, Leskovac - roštilju, Takvankut - pasulju. Celarevo u dobrom zalogaju i zalivanju zlatnim pivom. Za Mokrin se zna po nadmetanju gusana (gusanijada) i svetskom šampionatu u tucanju uskršnjih jaja. Za Šašince, po jednom letnjem takmičenju - brzom jedenju lubenica, ali i u obaranju rekorda u uzgoju bostana (bilo ih je i težih od 30 kilograma). Šašinsku bostanijadu prati i takmičenje u "pucanju bičem", bira se i najbolja klepetuša, najbolji pastuv, najbolja kobila, pa najbolji bećar-paprikaš... Šašinci imaju konkurenciju u osipaoničkoj i dobričkoj bostanijadi. Svake godine, na Veliku Gospojinu, u selu Stitkovu pod Javorom bira se najbolji sir, a na sirijadi se nagrađuje i domaćin sa najviše krava muzara.
Nisu sve ove "olimpijade hedonizma" jednako popularne i posećene, niti se svima poklanja ista medijska pažnja. Kao priredbe sa pravim "internacionalnim karakterom" odvajaju se tek poneke. Sa epitetom "međunarodna" uspešno se nosi kačarevska slaninijada, koja je ušla i u pesmu. U čast dobre slanine Miljenko Žuborski ispevao je "Svinjski život u 13 pevanja".
- Na ovogodišnjoj 21. slaninijadu, koja će se održati od 16. do 19. februara, dolaze izlagači iz Francuske, iz mesta koje i samo organizuje slaninijadu, kao i Slovenije, a zainteresovani su i Nemci, Mađari i Holanđani - kaže za "Novosti" jedan od organizatora predsednik turističke organizacije "Kačarevo - Slaninijada". - Prošle godine Slaninijadu je posetilo između 80.000 i 100.000 ljudi. Pored izbora najbolje domaće i industrijske slanine, svake godine organizujemo i takmičenje u jelu, biramo najdebljeg građanina i najtanju gospođu Olivu, imamo tradicionalni bal i takmičenje u hvatanju praseta.
Svetkovine u dionizijevskom duhu prekomernosti nisu, ipak, naš autentični "patent", potvrđuje nam etnolog Miroslava Lukić-Krstanović. U svetu ih je hiljade i uglavnom se podižu na nivo festivala (čuveni minhenski Oktobarfest). Ovdašnje gastronomske svetkovine (svetkovine su po definiciji vid teatralizacije i proizvod društvenog poretka), ili kako ih naša sagovornica naziva "tradicijade", imaju svoje specifičnosti.
- Tradicija iz stomaka se ovde postavlja kao glavni nosilac predstave - Dugometražne kobasice, kiklopske pljeskavice i ćevapi, nasmejana (bela) slanina ili svadbarac u desetočasovnom krčkanju, pokreću gastronomsko uzbuđenje. I kao svaka predstava, ovakvi činovi imaju svoje junake, zgode i nezgode. Sve je to upakovano u jedan dogaćaj važan za protagoniste, sa tendencijom da postane kulturni amblem. Tada na scenu stupaju različiti interesi lokalnih moćnika - ugostitelja, političara, raznih preduzetnika i ostalih odanih poklonika zabave. Jesti znači prikazati se, dokazati, videti i biti viđen.
U skoro beskrajnom umnožavanju predstava čiji je glavni junak stomak, posebnu ulogu imaju mediji. Naša sagovornica kaže:
- Kada se pisalo o kupusijadi, zašto se ne bi u mom selu organizovala kazanijada ili pihtijada... tako se u nedogled širi "duh" tradicija koje svojim kopijama zatvaraju svaku mogućnost stvaralaštva, a da nije iz stomaka. U vreme društvene krize, ovakav vid folklorne politike zadovoljava se fragmentacijom i lokalizmom, odnosno prividom o punom stomaku i blagostanju.

ŽIVOTINjSKI JADI
NAJGLASNIJI protivnici manifestacija poput gusanijade, magarcijade, i ostalih "jada" koje se vezuju za svinjokolj, su aktivisti društava za zaštitu životinja. U apelima, koje protiv ovakvih priredbi objavljuju na Internetu, naglašavaju da su sve te balkanske "jade" pre svega jadi za životinje.

SEKSIJADA
ODNEDAVNO se organizuje i takmičenje u pripremanju belih bubrega nazvano - mud(r)ijada. Pripremanje i konzumiranje ovog narodnog afrodizijaka je u skladu sa parolom pod kojom se manifestacija organizuje - hranom do boljeg seksa.

BELA KORIDA
LjUBITELjI "bele koride" ostaće ove zime uskraćeni za šampionat gusana. Veterinarska republička inspekcija zabranila je predstojeće 23. svetsko prvenstvo u Mokrinu zbog mogućeg širenja ptičjeg gripa. Guščari se nadaju da im takmičenje neće biti trajno ukinuto, odnosno da će tradicija da se nastavi naredne godine.