Скупштина акционара ТК Дунав-а

Najavljena skupština akcionara čelarevskog AD „Dunav” ponovo je aktuelizirala problem ove nekada velike fabrike za proizvodnju ambalaže i veziva za poljoprivredu, u kojoj je radilo i do 1.500 radnika, a sada ima oko 1.800 akcionara. Po podaciam koji su se nedavno čuli, dug od oko 750 miliona dinara sustiže vrednost kapitala fabrike koji je procenjen na 800 miliona dinara. Fabrika ne radi od 2003. godine, stižu tužbe, sudska rešenja, prodaju se mašine i sve miriše na likvidaciju.


Doduše, još uvek se spominje mogućnost da neko od stranih ili domaćih proizvođača ambalaže, polipropilenskih veziva ili filamenata nađe računicu i kupi ovaj nekada industrijski gigant, koji je u zlatnim danima godišnje izvozio robe u vrednosti od oko 10 miliona dolara.

Bivši predsednik Skupštine akcionara „Dunava” Dušan Santrač Šurjak najveći je protivnik ideje da se ova fabrika likvidira i iznosi niz novih podataka koji navode na pomisao da neko želi da preuveliča dug čelarevske firme, a u isto vreme ne spominje potraživanje „Dunava” i zainteresovane kupce.
- Knjigovodstveno gledano, podaci po kojima je dugovanje „Dunava” skoro dostiglo vrednost fabrike više-manje su tačni - kaže Santrač.

- Međutim, realna, znači tržišna vrednost naših mašina znatno je veća od knjigovodstvene. Te mašine godinama nisu radile i u ispravnom su stanju, a svaki znalac će vam reći da takve mašine svuda u svetu mogu da rade još najmanje dve decenije. Sada se rasprodaju po ceni koja je tri do pet puta niža od tržišta. Skupština akcionara nije se sastajala 14 meseci, a završni račun za prošlu godinu, koji je prikazalo sadašnje poslovodstvo firme, govori da je zabeležen gubitak od 486 miliona dinara. Ispada da bi bilo bolje da je fabrika bila zaključana, jer i ono što je ostvareno od prodaje zaliha potrošeno je na troškove obezbeđenja i poslovodstva.

Irak i državne banke

- „Dunav” je davne 1988. godine u Irak izvezao robe u vrednosti od oko sedam miliona dolara, a garant toga posla bila je dražva - kaže Santrač. -Kada se obračunaju kamate, to je danas iznos od oko 500 miliona dinara. Sa druge strane, fabrika je domaćim bankama dužna za uvoz opreme iz Nemačke, a reč je o Jugobanci i Kontinental banci, koje su i sada delom u državnom vlasništvu. Onaj ko bude zainteresovan za kupovinu fabrike sigurno će aktivirati pitanje iračkog duga i državne garancije, pa mi nije jasno zašto ljudi u Čelarevu o tome ćute?

Prijava za motel

- U maju prošle godine izgoreo je motel u Čelarevu koji je vlasništvo „Dunava” kaže Santrač. Taj objekat, koji se mogao prodati za dobre pare, nije bio osiguran, a i pored toga što se znalo da izvesne osobe kradom ulaze kroz razbijene prozore, motel nije imao ni fizičko obezbeđenje. To pokazuje (ne) brigu poslovodstva prema imovini akcionara. Zbog toga sam opštinskom javnom tužiocu u Bačkoj Palanci podneo prijavu protiv nadležnih zbog nesavesnog poslovanja - kaže Santrač.

Santrač ističe da su fabrici potrebni sposobni ljudi, koji će je voditi u teškim tranzicijskim vremenima. Tvrdi da su za „Dunav” zainteresovani partneri iz Grčke, ali i beogradske firme. Ističe da su mali akcionari vlasnici 51,53 odsto firme, Akcijskom fondu (znači državi) pripada 41,7 odsto, a bivšoj Novosadskoj banci 5,82 odsto akcija.
- Od Akcijskog fonda stigao je dopis u „Dunav” u kome se, između ostalog, najavljuje da će neke odluke kojima je ova fabrika ostala bez imovine biti najverovantije poništene - Santrač.

- Jasno se kaže da ukoliko poslovodstvo nije tražilo saglasnost za smanjenje ili povećanje kapitala, ili ako su stavljanje hipoteke na imovinu ili imovina data u zakup ili otuđena, da su sve takve odluke ništavne. Poslovodstvo fabrike stalno kuka kako je stanje skoro bezizlazno, ali niko od rukovodioca neće da napusti fotelju. Niko od njih ne spominje dug koji država ima prema „Dunavu”, a koji sada dostiže oko 500 miliona dinara. Ako se to zna, onda minus naše fabrike nije 750 već 250 miliona, pa „Dunav” ponovo postaje interesantan za strateške partnere, odnosno nove gazde koji će uložiti u proizvodnju i zaposliti deo radnika koji godinama ne rade i nemaju od čega da žive - tvrdi Santrač.

M. Sudžum