Челарево
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

KAMEN

Go down

KAMEN Empty KAMEN

Порука by Radeumetnik 13/12/2008, 12:15 pm

...

JEDNOM STADOH NA KAMEN

SA PUTA GA JEDVA DIGOH

U KUĆU GA ZA VRAGA UNESE

PA SAM SE NAD NJIM USPAVAO

OBNOĆ ME TAKO NAŽULJAO

SVE ME DO JUTRA BUDIO

VIDEO SAM MU SENKU NA ZIDU

RAZBOLEH SE OD PITANJA

ZAR MI U KUĆI KAMEN TREBA

DA MI U SNOVE KAMEN UDJE

PA MI JE I SADA TEŠKO

KO DA MI JE KAMEN

U DUŠI OSTAO


posta


Proterani beli luk


Seljak je prost čovek, a to ko misli da je seljak budala što kaže za sebe da je prost, onda se prevario grdno, oduvek se u selo kaže za čoveka prirodnog, skroman, duševan, prost čovek. Njega odmah razumeš, ne govori što mu na um padne, ali sve što kaže je prosto kazano, pravo rečeno, kao bratu, bez uvijanja.

U mojoj familiji se radjaše zdrava deca koju su od malena stariji tukli kad zasluže i terali da jedu beli luk, kad se prehlade istucaju beli luk pa im kao oblogu previju na tabane, dok im miris i bolest na na usta ne izadju. Crni luk je bio odma za njim, govorili su nam ako ne možeš ga jedeš ko jabuku onda i nisi muško.

Od crnog luka sa medom se pravio lek koji smo mi kao deca pili kad počnemo da kašljemo. I mnoga jela su nisu zaobilazila beli luk, lučene paprike sa belim lukom sam jeo od kako znam sebe. Kada sam prvi put probao ren, koji je otac vadio u bašti, čistio i rendao sam počeo da plačem ko da sam nešto skrivio.
Ako ni otac nije pri tom rendanju korena zaplakao taj ren nije ni valjao. Pa smo nekako i taj ren po malo probali i po kašičicu znali pojesti da nam posle toga prodje ljutina kroz nos udare suze zdravo na oči.

Uživao sam docnije u paprikama koje su punjene šargarepom i renom. A u svetu mu nedelju kako je obikavao reći deda kada je uz jelo znao pojesti po pet ili šest otrovnih papričica feferonki. E to smo mi deca zaobilazili i radje smo se nečim sladjim bavili nego se tim malim žutim il crvenim papričicama oljutiti da psujemo nedelju i sve svece. Svake jeseni se spremao i poseban ajvar od tih malih papričica. Ko je probao to mogao je da oseti da mu dim izlazi na uši a vatra suklja na usta.

Da progovorim nešto o rakiji. Rakija se u selu pije skoro svakodnevno. Pa bi svi na ove moje reči odma mnogi pomislili da su seljaci neke pijandure i ispičuture. Ma jok bre. Rakija se pije ali ne ona koju vi mislite da se pije. Retko se pije u toku nedelje rakija koja je ljuta i koju svi zovu prepečenica. Pije se brate brlja, popije se dorektno iz flaše par gutljaja kad podješ da čistiš štalu i razbacuheš djubre, popije se brlja kad riljaš baštu, kad kosiš travu, kad sečeš drva na drvljaniku.

I sve što si popio treba da izadje na znoj, ako si osetio da si se rakije napio, onda nisi čestito ni radio već samo sedeo pio tu meku rakiju pa na kraju zabrljavio.
Samo o slavama ili praznicima, kad neko u kuću dodje se gostima sipa naj bolja ljuta rakija. I tada se pije pre jela ili kad se mezi uz suvo meso, slaninu i kobasice. A i to se izbegava jer čovek je ala za koju se kaže da se nezna gde je bušna, šta taj može da popije i pojede ni kraj mu se ne vidi.

Čoveka koji je bednik i koji voli mnogo da zanoveta, kažu valjda zato da je izelica, da mu nikad nije dosta pa se nastavlja u svadji i samo nakureće, što bi se reklo prebacuje nekom nešto, a kad nekom kažu nemo bre da si brljiv, to je taman zbog toga što se valjda prepio one rakije brlje pa zabrljavio i ne vidiš ništa.
Da se opet vratim na početak i kažem da mi je beli luk baba stavljala kao detetu u džep, kada sam se kao dete rodi stvaljala mi u kolevku, a kad neko stran iz tudje kuće je ljubomoran pa bi da nam time zlo neko navuče svojim urokljivim očima , baba Sava je znala reći, kamen ga okamenio, beli mu luk u očima.

I sve se nešto vrtimo oko belog luka i da je seljački običaj da da se na trpezi nadje i neki čenj tek očišćenog belog luka koji će se uz slast sa mesnatom slaninom pojesti. I sve to beše tako dok se nekako i taj beli luk protera iz kuće, pa se onda protera i crni jer i on malo manje smrdi al opet smrdi, pa smo proterali i ljutu crvenu i belu rotkvu. A ja ne mogu da zaboravim kad neko prebira jelo pa sve što mu se iznese mu se ne svidja, onda je baba sava govorila. O dete, bog stobom, a šta bi ti, rotkve strugane.
Iz jelovnika se polako proteraše ona naša prosta jela koja su vekovima ishranila narod.

Baba je imala običaj da kaže, za svaki dan je bog dao po jednu biljku. Pa je tu baba Sava znala da rasporedi sve ono što na našim poljima i u našoj bašti poraste. A neka specijalna jela su bila retka i samo su za slavu i velike praznike iznošena na sto. Govorila je baba Sava da čovek sa hranom pojede i svoju bolest, onima koji su kod nje dolazili da mu boljku izvida je znala reći kaži mi šta jedeš da ti vidim kaka te je bolest napala. Kao da je znala da sve što je preterano i jednolično u ishrani vodi u bolest.
Treala nas je da jedemo semenje bundeve, što nama i nije bilo teško, pa smo jeli od kajsije mrezge al ni to joj nije bilo dosta pa sam i seme jabuke, kruške ili breskve mrezgu pojesti morao. Ona je znala reći da je u semenu zdravlje. Pa sad meni to tad nije bilo jasno, pa sam lupao glavu zar seme raznih biljaka osim što biljku iz zemlje pokrenu da niče može i čoveka da od nekih boljki leči. Pa sam gledao tice, i nekako mi je to bilo jasnije kad one biraju od svega raznog semena baš ono koje im uvek godi.

Da ne nastavljam i baba Sava mora da me tamo negde već čuje što je spominjem voliko, pa bi ona rekla, narode protero si zdravlje iz svoje kuće, ono što te štiti si ocrnio i ponizio. Ko nezna neka nauči da čita u Engleskoj se beli luk skoro i ne koristi pa se narod mnogo poboljeva od srca, bolesti krvi, srca i kojekakvih nevaljalština, a tamo u Koreji je to gotovo nepoznata bolest jer narod oduvek što bi se reklo smrdi od glave al to očiti njima ne smeta i duže žive i manje se pate od masnoće u krvi koja ubi gradan narod. Nego da se ja ne pravim mnogo pametan, pa da neko kaže o semu ce seljak da prica nego o rakiji, o belom luku i slanini koja je rekoše štetna, pa i mast od naših svinja, pa opet neki malo ispitaše pa videše da ni taj zejitin nije baš tako zdrav. Dodjoše na jeste da je ipak seljak imao pravo da i ta masnoća slanine i ta mast koju smo kao deca mazali na lebac ima neka lekovita svojstva.

Tede vam reći da ponovo vratite zdravlje u vaše kuće, da jedete ona prosta jela od povrća da malo ili više smrdite od luka ako vam srce preskače pa će te duže da živite i zdraviji da budete.
Ajd u zdravlje, pa da se jopet vode čujemo ko da smo neki rod, ko da smo jedno na drugo preporučeni.
Budite u jelu, kakvi ste i u poslu. Ako vam je posao težak i jelo neka vam je jako i začinjeno. Ako se pred spavanje prejedeš celu noć ćeš da boluješ i jutro mrzovoljan ćeš da osvaneš. Ako ne veruješ sebi da treba da smanjiš sa jelom i pićem, veruj bogu i dobru se nadaj.

Pa i ja ko neki crkvenjak da nešto kažem, znaj da postiš da svoju dušu očistiš, da se ona tako spremi da duša bude mirna i blagorodna u vreme velikih praznika i iskušenja. Onaj ko se samo mesom hrani, u zver se pretvara i krv mu naposletku u glavu udari pa ga i bolest napadne. Ne kažem sad da treba samo travu da pasemo ili da kao tice semenje jedemo al u svemu nam treba neka mera ako mislimo sebi i drugomu dobro.
Samo da se na vreme vospomenemo i kažemo sebi i drugima ma ljudi moji...


KAMEN 45566
Radeumetnik
Radeumetnik
Уметничка душа Портала
Уметничка душа Портала

Број порука : 267
Age : 66
Points : 187
Registration date : 22.08.2007

http://www.osamrusanj.znanje.info

Назад на врх Go down

Назад на врх


 
Permissions in this forum:
Не можете одговорити на теме у овом форуму