ONA KOJU SANJAM

ONA KOJU SANJAM

Ona koju sanjam, ce izbrojati nase godine, a zatim korake od ateljea do obale, od keja do rta i grebena koji cemo zaobici barkom da nas veliki brod svojim talasima ne nanese i potopi.
Smejacemo se galebu na krmi dok se pripitomljen priblizi i uzima suvi komad hleba iz tvoje ruke.
Tesices me zbog pocepane mreze na dnu gde okovani koralima leze gusarski jedrenjaci,
O moj covece, dok je tebe i nas bice i mreza punih arbuna i salpi, kanjaca i usata., bice i smokava i narova, cvetace mimoze svakog proleca i donosices mi bukete cveca i lekovitog bilja.
Cekacu te da se vratis iz konobe da rucamo, veceracemo zajedno uz brodsku lampu jer nedam ti da se penjes i menjas pregorelu sijalicu.
Dok te gledam i sklanjam ti jedan pramen sa cela i pomilujem obraz osvoji me tvoj pogled i pretrnem od neznosti jer mi je Bog dao tebe da me pratis i cuvas mi naocare da ih ne izgubim ponovo.
Dok se secamo postojimo kao u vreme naseg prvog susreta i neobuzdane provale smeha.
Secas se naseg dodira ruku kada sam je uzeo i nisam hteo je pustiti kao da sam se bojao da ako je pustim brzo oticices zauvek.