GRAD

GRAD

U blizini gvozdenog mosta
starac je tog jutra lovio kedere.
I svoju ženu je jutros video
u snu dok u reci ogledao se grad,
zaspao je star a probudio se mlad.

Sanjao grad koji voli, kome se divi,
grad koji je on gradio pa ga ruse,
grad koji se i sa njim proslavio,
grad, ujutru beo a danju siv,
uvece romantican i boemski živ.

Sreo je starac zenu crvene kose
u šarenoj haljini na bretele,
u papučama sa cigarom u ustima,
za njom je trčao i lajao ružan pas,
pijanci dobacivali, klošari psovali.

U Visokoj ulici skupio se svet,
viču, brzo ljudi, zovite hitnu,
neko dobaci, nije on više živ.
Starac pomisli i mene to čeka
sutra ću poći ženi na groblje.

Prodje Stari grad i Kalemgdan,
sidje u luku pod Brankov most,
tankim žutim prstima savi cigar,
šibicom je zapali, naže na klupu,
prstom zadiže kapu i uzdahnu.

Radomir Todorović