SRBA I LEPA NA AVALI

Dodje i ta subota, a u meni sve nesto kuva, iz glave mi ne izlazi Lepa, ona fina gospoja sa kojom sa sam onomad sedeo u parku na klupi, kad sam sa nasom decurlijom bio u žaloskom vrtu.

Rece ona da dolazi na Avalu sa njenim autom skoro svake subote a ja ko mlad momak ko da nemam druga posla se sabajle, okupam pa pravac kod naseg brice da me osisa i obrija ko kad idem na vasar u Topolu. Izbriči ti on mene dva milimetra ispod koze al reko nemo da mi stavljas te tvoje kolonjske vode, to jeftino djubre jer cu ja kod kuce da se namirisem sa pravu kolonjsku vodu iz francusku.

Dodjem kuci pa izvadim ono odelo od najbojeg engleskog stofa sto ga donese jedared komsija i rece uzmi Srbo to ti je kvalitet. I stvarno odelo ko da ga je najbolji snajder u Biograd sasio, ma stoji mi ki saliveno. Pustim ga ja niz peglu kolko da se ispravi ivica i ubijem miru jer stoji u ormanu. Obujem ti one talijanske cipele, meke ki rukavice, kad i savijem cini mi se u džep mož da i stavim.

Imade i maslu al mi to mrsko da stavljam, ko da stavljam stranjku da se ne daj boze zamaknem, pa maslu turim u džep kolko da mi se nadje. U džep stavim i jedno ne potezano maramce. Pa se namirisem sa onim mirisem sto sam narucio iz francuske, kolonjska voda i miris za muskinje. I tako ti se udesim ja ko stari fijaker. Ponesem nesto para koiko da mi se nadje za benzin i da rucam gore akor sta budne da se je.

Iz garazu isteram moju mecku, sija se juce sam je sevte opro, pa se sija ki da je lakirana. Upalim motor, a ona samo prede. Svaba je to napravio, ima da me sluzi dok sam ziv, a i onaj matori svaba je cuvao sto je prvi kupio vidi se ko da je sad iz saluna izasla.

Komsije se zagledase jer Srba subotom pali traktor, nesto radi, ide da drlja, seje il vuce drva a ono vidi ti spremio se i ode negde. Pa gledaju zamnom al me nista ne pitaju da mi ne baksuziraju.

Izadejem gore kod motela na Avalu, narod jos nije okupiro parking pa nadjo jedno dobro mesto pa se uparkiram ko kad orem s traktor na uvratine onako unazad izmedju jednog juga i jednog opela.

Sad vidim da sam malo izaso rano jer lepa rece da ona dolazi tamo oko deset sati a ja doso jos u devet pa sednem u restoran da popijem kafu. Pita me konobar ocete jos nesto da popijete. Necemo. Samo kafu. Popijem ti ja tu kafu onako na brzinu pa stado da se okrecem i plati ja pa reko da se prosetam do spomenika. Idem ja polako nogu pred nogu, pored mene gor dol prolaze prvi setaci, prolaze i majke sa decom, neke malo starije mame sa kolicima i bebama. Gledam ja ni jedna nema da nije preterala do tries godina. Ni jedna mlada se vise ne vidi u opstinu pre tridesete. Zlo i naopako. A vele da je doslo boze mi sakloni, da se svaki peti brak rasturi. Ljudi sta je to uslo u narod. Niko nikog bice nece da trpi, sve ludo, nervozno i tako se izgleda zatire nas narod da nas sve vise ima na grobljima nego u porodilistima.

Znam ja da to nije dobro, evo i ja ko suv bagrem ima da prozuknem i istrulim a necu se oroditi i moju kucu decom napuniti. Valjda mi je taka sudbina. Tako mi negde upisano, i mogu da se ritam kolko ocu tako mi je.

Izadjem ja do spomenika Neznanom junaku, prekrstim se i procitam sta sve pise okolo pa izadjem na drugu stranu, a ono vedro. Puko vidik na sve strane, vidi se i Ripanjski vis, sva okolna sela i ceo Biograd na dlanu. tamo u daljini bog te pita dokle prema Ceru i Fruskoj Gori.
Lepota Bozija, stojim i gledam, i mislim se e Srbo vidis ova Avala ti uz guzicu a ti nemozes da dodjes svednako ovde da prosetas vec samo trcis negde i ne stajes.

Ma mislim se ja to je za gospodki svet, oni sto u cetriri zida sede ko u oboru, pa da pobegnu da se proluktiraju i nadijaju cistog vazduka.

A i sta ce meni, pa imam ja svoju setnju, da odem u polje, u sumu, da nakosim otavu u reku, gde cu zaludan da ovde svrljam kad mi djavo kozu dere neznam kud cu pre od seljackog posla.

Okrenem ti ja polako pa niz stepenice sve do spomenika Ruskim pilotima i generalima sto izgibose kad je posle rata taj avion udario u Avalu i oni izgibose. Nisu izginuli od svabe a eto pogibose iz sturinje, sto se pokvari pa zabode nos u Avalu nesto nize od spomenika Neznanom junaku sa zapadne strane prema selu Pinosavi.

I tamo malo postojim i prekrstim se Boze gospode prodjose toliki put peske a eto ostavise kosti ovde na Avali kad je sve proslo i kad se sve zavrsilo. Pa okrenem donjim putem nize motela do parkinga.
Lepa mi rece da ce da dodje sa njenim autom, da vozi crni audi, opa bato. Vidim dva audija parkirana e sad dal je neki od njih Lepin neznam. Cekaj da vidim u restoran da nije svratila, kad tamo stvarno sedi lepa i pije caj.

O koga to ja vidim. Koliko se secam da vam je ime Srba. Jes Srba glavom i bradom. Pa sedite ako ne zurite nigde. Ma jok ja izaso danas malo, ko da je neki svetac nije crveno slovo al u taj dan ne volim da radim pa reko ajde ti Srbo se spremi pa idi malo na Avalu medj ostali svet.

Nego sta izvolejvate, da popijemo. Veli ona nista, vec pijem caj, kafu izbegavam jer mi smeta. Ma imas pravo i ja izbegavam kafu da pijem, seljak vise voli da popije jednu rakiju pre nego kafu. A vi rece Lepa narucite za vas sta zelite, ja cu samo da popijem ovaj caj. Narucim i ja jedan caj, ko da sam bolesan, pita me konobar ocul kamilicu ili sipak. Reko kamilicu ja bi reko da se stavlja u oci, a sipak pa sad stariji sam covek da mi ponudis sipak nego reci ti meni imas li ti malinu. On se nasmeja i rece. Gusti sok od maline, imamo znaci gusti sok od maline.

Kaze Lepa meni, Srbo ti pijes sok od maline da nisi bolestan, ma jok Lepa, nego vozim pa nebih da duvam u balon, a dole pod Avalom uvek stoje i beru usi. Sta rade pa sacekuju, koji su
se sabajle napili, koji su zurili i preko pune bele linije obilazili traktore i kamione kojih ovde na putu prema topoli preko Avale uvek ima.

Pa ne bih da mi pisu kazne i uzmu dozvolu radi jedne rakije. Znaci Srbo da si ti karakter. Da vodis racuna o sebi i drugima kad ne pijes kad vozis. Ma kakvi Lepa, da se nalizem ko neki pa da sednem u auto pa da nekoga nedaj boze ubijem il da ostane daleko bilo valid.

Pricamo mi, razvezli do Markovih konaka, ja ubacio u petu pa ne smanjujem gas. A Lepa pije onaj njen caj i smeje se onako zavodljivo da sam se sav najezio. Udarila u moje obraze neka vatra, pa oci ne skidam sa nje. A ona pusto zensko, pa m i podliva. Veli, Srbo da te neznam ovako obucenog mislila bi da si neki engleski gospodin tako lepo obucen. A gde ti je sajkaca ?
Ma stavio bi ja nju imam i plavu al ne htede da ne zijaju u mene ko da imam rogove pa reko da je ostavim kuci. Sta mislis Srbo da meni smeta sto ti nosis sajkacu. Ma kaki, Lepa. Znam da si ti gospoja skolovana i kultivirana. Kaze se Srbo, kulturna, nebih da ispravljam a zemlja se kultivira. Imas pravo Lepa, ja sam to preumio, pa i zemlja ako se ne uredi nije za nista. Pa ja ko reko da i covek se kultivira, uredjuje. Ona se na to nasmeja i zasijase oni njeni beli zubi, ko da su porculanski, al nisu vidi se da je ona sva prorodna.

Rece ona Srbo rekla bih da si stavio neki lep miris. Jesam Lepa, direkt iz Pariza mi doneo, Sveta i dono mi racun da ga je puno platio. Ma verujem ja njemu a i mom nosu jos vise jer mi se mnogo dopao pa sam mu narucio jos jedan kad dodje ponovo u selo.

Popismo mi i ja plati kavaljerski racun, pa izidjosmo i Lepa rece ja obicno setam do Tornja pa posle se vratim i idem do spomenika Neznanom junaku. Reko Lepa ne bih da ti smetam, mozda nekog ocekujes, pa da napravim neku stetu.

Neces Srbo, ne brini, ne ocekujem nikog, ako mislis muskarca, pa zar pored takvog muskarca ko sto si ti da ocekujem nekog drugog. Tu me ona zabezeknu, ja se zablenuo u nju i zinuo ki riba, a vrucina mi udarila u obraze ko da imam osamnaest godina. Pa dobro Lepa, ti znas najbolje.

Rece ona Srbo ja ovde dolazim i poslom. Kakim poslom. Rece mi onomad da si doktorka, ja sam mislio da lecis ljude il zivotinje, treceg nema, a ona se nasmeja i rece ja sam Srbo biolog.
Proucavam floru i faunu a ima dve godine Avalu i njenu okolinu. Flora i fauna ti je Srbo biljni i zivotinjski svet na ovoj planini. I ova planina koja da je malo niza za koji metar bila bi brdo.

Misim ja, biolog, pa jos i doktor, znam da ti doktori ne lece tu floru i faunu al i puno pisu o tom da se okolina ne zagadjuje ko ovde na Avali gde ima nekoliko divljih deponija koje nagrdise i sumu i potoke na Avali. Rece ona meni Srbo videla sam da se divljom secom unistavaju retke vrste drveca koje rastu od davnina na Avali.

Imas pravo Lepa. Ima neurednog i brezobrznog sveta pa i pored svoje sume ide u drzavnu sumu i vise voli da ukrade od drzavu nego leba da je.
Znam ja Lepa da oni naj vise nanose stete sumi i ovoj planini a drzava sa tim malo ima veze al aj ti dikazi nekoj budali koja misli da ce da se mnogo okoristi ako obori koji rast u drzavnu sumu...

Sidjosmo mi tako barabar skoro do tornja, i onda sedosmo na jednu klupu pod jenu veliku tek rascvetalu lipu. Mirise dusom ona lipa, a ja se vec izgubio u lepinim ocima pa neznam gde sam, dal je ovo Avala il sam u raj se preselio pa uzivam.

Cini mi se da i kad se ne smeje one njene krupne oci se nekako na mene smeju al nesmem da tvrdim pa da posle bude da lazem. Kaye meni Lepa, Srbo ti nisi glup covek, rekla bi da i pored tvog recnika kojem ne zameram, ti imas retku osobinu da vidis ono sto i mnogi skolovani ne vide. Sad bas Lepa, da sam te svatio, skroz nisam. Al fala ti svakako na tim lepim recima.
Srbo ja da te ispravljam necu, meni je simpaticno kad neke reci govoris kao sto se u tvom selu oduvek govorilo, Ne mislim da ces tiime ti da pokvaris nas srpski jezik, cak sta vise tako se i cuva onaj fond reci koji polako uzmice pred tudjicama i pred zargonom.

Lepa, ja sam covek seljak, nema sta da te ja mackam, da ti podlizujem i da se ovde prenemazem pred tobom, u moje selo se oduvek pricalo tako kako se prica, a Lepa da ti pravo kazem, ja sam citao te knjige i isao u skolu, pa sam naucio da pricam i drukce al ces ti da kazes e vidi seljaka kako oce da se predstavlja ono sto nije.

Srbo ti si covek kojeg nisam ocekivala da sretnem na Tasmajdanu, nekako sam zbunjena jer tvoja pojava i tvoje reci me vracaju u vreme dok mi je deda bio ziv i po malo mi licis na njega a on veruj i danas zasluzuje moje postovanje. Ono sto sam cula od njega pratilo me kroz ceo zivot a on je Srbo bio seljak koji je o selu i polju znao puno i ljubav prema prirodi zahvaljujuci njemu sam stekla i evo bavim se tim vec petnaest godina...

Reci ti meni Srbo koliko ti imas godina. Lepa ja sam rodjen kad su one studenske demonstracije bile seset osme pa sam se rodio u cekaonici bolnice dok su se sa kamionom probili do bolnice ja pozurio pa se rodio tu u cekaonici. Ona se nasmeja, pa rece, znala sam da
ta tvoja brada malo laze i menja ti izgled da si ti mnogo mladji nego sto izgledas.

Lepa stop se tice brade kod nas u familiji posle cetrdesete svako obeli ko koza, pa tako i ja i ova moja bela brada ko jarac. A kosa mi je ostala crna, na majku koja je bog dusu da joj prosti bila crne kose dok nije umrla pa ce tako biti izgleda i samnom.
A zenskinje znam ne treba pitati za godine. Ma Srbo ja ne krijem svoje godine, ja imam trideset pet godina al sam aktivna stalno sam u prirodi i mozda izgledam i mladje. Jes Lepa, ja sam mislio da imas ipsod trideset godina. Sa svojim godinama nisam opterecena, sa sobom se slazem i ne zagledam svaku boru koja mi se pojavi na licu.

Ma idi bre Lepa sta ti je pa ti izgledas ko bog, ki puce. Tu se ja zabando da je udeljujem komplimente a ona crce od smeja. Ma reko ja sebi kad sam bio u oni par, ona je Srbo garant neka glumica pa izasla malo da se proseta u park.

Eto Srbo nisam glumica nadam se da se nisi razocarao zbog toga. Ma jok ja to onako, pa ti si doktorka Lepa, ucevna i pises knjige pa zar je to malo.
Ma nije to moj Srbo toliko vazno, svakom ima nesto sto ga okupira, sa cim se bavi i to mu postane zivotna preokupacija. Tako sam i ja se posvetila nauci, predajem studentima, a eto sebe ne nauci, nisam se ni udala i roditelje sam razocarala sto se nisam udala i zasnovala svoju porodicu. Oni umrese i ja ostade sama u onom velikom stanu u sred Beograda...

I tako ti ona isprica meni svoju pricu, a ja se ucutao reko da je ne prekidam a oko moje glave se obada neka musica. Pa oce oci da mi istera. To je od onih malih, sto idu pravo u oci, pa kad ti upadne ko da ti je upalo seme od ljutu papriku. I upade mi u oko, a ja poce da rukom trljam oko a Lepa se nadje u cudu sta mi bi. Ma Lepa ulete mi neka muva u oko pa me pece ko ziva vatra. Nista se ne brini, sad ce mo mi tu muvu da izvadimo. Dadoh joj ono cisto maramce i ona me uhvati sa jednom rukom za obraz a ja zabaci glavu i ona mi ocas posla izvadi muvu.
Ma da je bio strsljen cini mi se ne bi mu zamerio, kad uhvatila za obraz, skrozirala me struja, ko onaj visoki napon da je proso kroz mene. A srce uzelo da bije ko , ludo. Pa se ja zacrvenio ko paprika, pa jos kao da mi smeta sto mi ona baksuzna muva usal u oko a mislim se u sebi fala ti muvo gde cula i gde necula, neka si nasla si pravo vreme da mi uletis u oko.

Video sam ja oma, osetio njen miris i neka milina me obuvatila, i Lepa mi se ucini ko neka sumska vila. Lepa se odmakla od mene al sam jos osecao njenu ruku na mom obrazu i njena prica mi je bila ko gugutanje sumske golubice, pa sam se sav raspilavio od dragosti.

Pa se nadjosmo nekako zateceni od naseg neplaniranog intimiziranja pa malo i zacutasmo, a ja se nadjoh na muci, da pusim, zapalio bih jednu pa bih vuko cini mi se do džigerice svaki dim al ne pusim pa sam samo gledo kako pcele lete oko lipinih cvetova i mrave dok setaju po hrapavo hrastovoj kori.

I Lepa prekrati tu tisinu, ajde Srbo da idemo na Spomenik. Ajde Lepa. I polako onom stazom kroz sumu uputimo se do spomenika. Obidjemo spomenik, lepa napravi par snimaka svojim aparatom pa nas i uslikase zajedno gore kod spomenika. Kad smo se vratili bilo je vec oko jedan sat i posto je na Avali bila vec guzva i u restoranu, ja sam lepu pozvao da idemo na rucak u Carapicev brest. Ona je da vidis prihvatila i nije me odbila, pa smo tamo rucali i posle rucka sam joj pricao o svom novom poslu, o mojim pecurkama. Ona se interesirala i bila malo zacudjena ali je pokazala da nije džabe dobila taj doktorat. Ona je znala daleko vise od mene o pecurkama, mogla je da mi predaje o njima koliko je o tome znala.
Vec je bilo cetiri sata kada smo se rastali i ona je otisla sa svojim audijem u svoj stan a ja u svoju kucu pod Avalu.

Sta da vi kazem, da sam upoznao zena u svom zivotu jesam. Da smo se onako i intimizirali da vam priznam jesam. Al da mi neko tako podidje pod kozu, da mi se navrze u misli nije ni jedna kolko Lepa. Lepa me osvojila, pao sam prad njom ko plot, ma kaki plot bre ko spomenik sam pao. Nasta ce to izmedju nas da izadje Bog ce ga znati. A da ni Lepi nije svejedno, reko bi ja, dala mi je telefon i adresu, pa mi napisala svoju adresu na internetu. Kaze evo ti Srbo i moja mail adresa a ovde su strucni casopisi i strane gde ja pisem svoje clanke.

Vec uvece ja zasednem za kompjuter pa su ukljucim na internet i nadjo Lepu, njenu sliku, jes ona, doktorka, pise o njoj na stop strana, fale je i isticu. Mnogo je cene. Pa se malo i sneveselih, e Srbo tele jedno, pa sta se zanosis, gde ce tebe ova Lepa da gleda, ona ima na svaki prst po Beogradu skolovani a ona ce sa tobom seljakom da se bakce.

Nije njojzi ni do kreveta, a ni ja nisam neki lepotan, nisam ni rugoba al opet sam se mnogo ponadao da ce izmedju nas da se nesto vise izrodi. A u meni sve se uskomesalo, podigla se oluja, pa se ja smracio, pa se nasmeja. I bre june jedno, sta ce da bude ono ce da budne a ja sad da gledam u pasulj unapred sta ce biti necu. Videcu je opet, rece da ce opet da dodje na Avalu ali da bi da je odvedem do reke da i tamo nesto pogleda i snimi. Eto obecala je i ja sam se ponudio da cu da batalim taj dan svaki poso kad ona dodje da pogleda i moje pecurke i da me posavetuje u vezi njih pa ako treba i da mi da telefone nekih njenih kolega koji se vise razumeju u tu oblast. Radovo sam se ko malo dete. Lepa ce da dodje kod mene, pa cu da se spremim da je i docekam...