NAŠ SAN JE PROŠAO - balada

NAŠ SAN JE PROŠAO

Naš san je prosao
san me ranio
san mi se vraća ponovo
ali ga zaboravljam
sećanje ostaje
sećanje me pritiska
znam da je i to previše,
sanjao sam tebe
šetamo ponovo svuda
treba da se probudim
ali sam umoran
pre nego što se san završio
sam te ispratio
i konačno sam shvatio
da ne voliš bajke
igre u pesku
i moje dečije snove.
Ali ove reči me čine ozbiljnim
ovo su reči što me probude,
ovo su reči suvišne,
ja samo opisujem stare snove
proćiće me i to, ubrzo,
shvatiće oni koji me poznaju
da sam uvek pored one koju volim.
I ostajem isti, jednako se predajem
i očekujem srecu u svetu koji volim
u kojem je voleti zauvek moguće
biti u isto vreme i kralj i prosjak
u svetu koga se ne odričem
gde jos žive patuljci i vilenjaci
gde suze padaju kao zvezde
a tuga uspava ceo grad.
Naš san je prošao
san me ranio,
san mi se vraća ponovo
ali ga zaboravljam,
kada se probudim
pored mene ne ležis ti.

Radomir Todorović